Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 173

Овдје спомеиућемо званичну инструкцију једног руског архијереја 1 ) иодруином свештенству његове еиархије. Она гласи овако: „Некоји од свештенослужитеља, ири архијеререјском или у оиште ири саборном служењу св. литур^ије, послнје кад приме животворно тијело Христово, одлазе с њиме иза лефа других свештеиослужите.ва који стоје око пријестола; па онда, долазе нередно једни с лијеве други с десне стране. Сталан поредак код тога," није никако од мале важности. „Ое в\одит г к ца^гк слакм..." „цар г к царстк8101|1 и Господт* госиодсткбкици^к |Ц)И \ОДИТ 'к ДаТИСА К'К СН 'кд г К К 'к '()НК1,И'К". А неки свештеносдужителзИ каТГ да су то заборавили, кад не назе гдје и пред ким стоје. Каква би то била дрскост, кад би цар пролазио а поданик, не само да се неби хтјео уклонити, него би му још и леђа окренуо?! Кад је који од свештеника примио пречисго тијело Христово и пошао до свога мјеста, други свештенослужитељи дужни су с „клагогок-кчтлгк" одступнти и датн му да може проћи покрај нријестола а с лијеве гнех ове стране. Нека нико не рече да је погрјегаио из незнања, јер незнање не може се немарношћу извинити. Како треба при томе поступати види у самом Служебнику и његовом „оучитмкно/ИТ! изк'кстик>". Ђакон или свештеник, кад је примио св. тијело Христово, „и^одитт* созади скдтк1А трл= иезк1, и^иклоинв-к глак8 и <иолитса ..." 2 ) „вгда Iерен слбжаи нд длднк скоса десницк! Еож^ сткжно( Т'кло козлдглет'к . . . надт* престо<= ЛОЛЈТч ДД ДЦ)ЖИТ 'к" 3 ). А у чиновнику архирејеском речено је: „(Тр^иреи кзелгк . . . /иаргЈритт* чгстндги' Т"кла Христокл, иолдгдјт г к к г к р8ки прн^одл^цаго архилиндрита, или 'мх ) № 29 н^оф. Ч. ц;ркок. В^гг. 1876. г. 2 ) Служебник. 3 ) учит. изк^гт.

рел . . . И ц-клоЕакт* р8к8 и ра .ио архЈереА, ЦЈХ°Д ИТ ' К нл «дин$ стрднб". При таквом служен.у видјели смо још и другог нереда. Тако н. пр. неки свештенослужитељи забораве се, па, тобоже, уморни у вријеме богослужења наслоне се или рукама подупру св. пријесто. Ко би у присутности царевој смио да се нагне на његов трон ?! Свештенослужитељи не смију никада заборавити да је св. трапеза у олтару пријесто божји, на којем невидљиво пребива сам Господ Сиаситељ. Било је прилике, кад смо неке и.зме^у свештеника упозорили на то, али да знаду и други свештепослужител.и наномињемо ово свима и свакоме". При појању причесног вјерни, приуготовивши се потпуно к св. причешћу, приступе к св. иконама, молећи у светите.ља да их заступају и да посредују за њих код Бога. Затим иоклоне се народу у цркви, моле15и у њих опроштај за увриједе, па онда у миру са свима приступе св. причешћу 4 ). Ако има причестника, најстарији свештеник подијели два дијела св. апгца Ш. и КЛ. на мале честице и метне их у потир 5 ). г 1оакон не смије раздробити св. дарове за причестнике, јер му је то уставом забрањено 6 ). Кад је тако св. причест спремљена ђакон отвори царске двери, најстарији свештеник цјелива св. потир 7 ) даје га ђакону а овај на царским двернмарече: „(го страржт* Еожшл\ г к...", а сви присутни у храму поклоне се до зем .Бе 8 ), у знак, да је пред њима Господ који је славно ускрсно. Најстарији свештеник прочита молитву : „Е'кр8к> Господп...".

4 ) 0 бож. лишург. Страшилашова. стр. 65—66.

6 ) ПоЈОБ. К^К ИЗ&Ч. Ннко.к^киго, стр. 65—66.

6 ) Р. а . П. 1888. г. N° 46, стр. 281.

■>) Р. д. е. II. 1888. г. № 17. стр. 528.

8 ) Нл !Т. !К. Д1 ,11НТј!1А Ро !ТОК1КЛГО, 0 П0К/10Н. !К. Хлнн^.ит!. № 7. нгоф. ч. ц. В^т. 1887. год. стр. 132.