Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 174

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 п б

Сад приступају вјерни, један по један покдони се, прекрсти руке на прсима и прими св. причест, а свештеник причешћује свакога говорећи: „П ј ) нчдш , л 6 тгл \ ()ае'К ножјн шилрект*,..". Ђакон отпре убрусом усне. Сваки причестник цједива св. п отир, покдонн се па оде. Ако има много причестника, тада сасдужећи свештеници, могу наизмјенце причешћнвати из једнога потира, али никада из два или више 1 ). Свештеник који не служи, не смије народ у храму причешћивати нн опда, кад би хтио помоћи онима који служе 2 ). Ако нема причестника узме ђакон св. дискос, па над св. потиром полаже у њега св. тијело и све честице са дискоса при ријечима: „ЕоскресжТ{ ХрУстоко..." „Ов-ктмсл, св-ктисА..." и „ (V) пас^а кмЈа ", отаре добро губом св. дискос и рече: „Ст )<ик(и Господи Г (гк\ - и...", покрије св. потир покровцем а на св. дискос метне звјездицу и покровце 3 ). У оно вријеме кад се причешћују свештенослужитељи, свештенпк који не служи говори проповијед, А кад служи само један свештеник, а више пх у цркви нема, говори проповијед послије заамвоне молитве 4 ). Послије св, причести најстарији свештеник благосиља народ и рече: „Опдси Коже л1оди тко/А...." окрене се св. трапези, кади трипут говорећи у себи: „Еознеснс/А на некеса Еоже", узме св. дискос с дарцима и звјездицом, стави га на главу ђаконову, овај прими и гледећи према дверпма ништа не говори, него оде западном и сјеверном страном олтара, и дошавши до проскомидије, остави га тамо. У Служебнику казано је, да ^акон, кад пренаша св. дискос, звјездицу и дарке са г ) р. А. С. П, 1888. г. № 12. стр. 413. 3 ) Р. д. б. П. 1888. г. № 21 стр. 96; Хирћкокђ. бпирх'. В^д. 1887. г. № 45. 3 ) Погок. кт^ из&ч. Николмклго, стр. 444. р. Д. с. п. 1888. г. № 9, стр. 302.

пријестола на жртвеник, чини то „зрж кн^к ^керелпЈ." — царским. А то је баш онда, кад пде од прпјестола к жртвенику западном п сјеверном страном 5 ). Најстарији свештеник, у то вријеме, узме десницом св. потир, цјелива га 6 ), окрене се к царским дверима, гледа народ и тихо рече: „Еллгослокжт* Ео| ,г к наштч", па онда гласно: „ксегда нкш г к и присно...", оде к жртвенику и остави тамо св. потпр 7 ). Нри ријечима „ всјгдд нкпгк и прнсно" поклоне се сви вјернн у храму до земље 8 ), у знак да се Христос узнесао на небо. Ђакон се прекрсти и стави орар свој опет на лнјево раме, као и у почетку службе, изиђе на сјеверне дверн, стане на амвон и говори јектенију: ЈПрости прјилши". (Свештеници, који имаду, мећу камилавке, па остају под н>има и да. не до свршетка литурђије 9 ). У то вријеме најстарији свештеник, кад је цјеливао св. антиминс и губу 10 ), слаже заједно са саслужећим свештеницима св. антиминс. Најприје покрпје горњу страну антиминса, па онда доњу, за тим лијеву а најиослије десну. Тако се савије и илитон. Најстарији свештеннк говори сада ,,Аки' тк1 еси оск/мценУе ндше..." а при ријечима „0ц8 н Окш$ н скатолј ^ начини уздигнутим св. еванђељем крст над савијеним антиминсом и положи га на њега па рече: .,0'К лшродгк изиделгк ", а најмлађи свештенпк не цјелива пријесто 11 ) «) Р. л. С. П. 1888. г. № 1, стр. 32. 6) Р. д. С. П. 1889. г. N0 17, стр. 528. 7 ) По(ок. кг нз^ч. 1|"сг. Николкгклго, стр. 447. 8 ) Нисг. (К. Ди , ИНТр1А РоГТОК(К(1ГО О П0К.10Н. (К. Тдини.иг к-к № 7 н[оф. ч. ц. В^(т. 1887. год. стр. 132. 9 ) № 41 нЕоф. ч. фркк. В^(т. 1887. г. стр. 689. 10) Р. д. С. П. 1889. г. N0 17, стр. о28. Антиминс треба савити на јектеиији ,,про(тн прхилши... и тако, да при „возгласу": „акш тм е(и икклиушг нише", буде већ савијен. г Тласиик ирав. далм. исшр. еиарх Год. I. бр. 6. стр. 53. Гријеше они свештеници, који га савивају одмах ио св. причешћу. ") Р. д, С. П. 1889. г. К« 17, стр. 528.