Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 142

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Поелије такове пзјаве Пилат пристуиа к разматрању дјела, а Јудеји —- к излагању тачака, на осиову којих га туже. Тужба се сад обрће из религијозне у иолитичку. Христа Спасител,а туже: 1) да буни и квари народ; 2) да забрањује давати кесару данак; 3) да назива себе Христом —- царем (Лука ХХП1, 2), т. ј. туже га за најважнији и највећи политички пријеступ, за повреду не више цара небеснога, но цара земаљскога, римскога кесара. Ове двије пошљедње тачке биле су нарочито за то измишљене. Но разговор Пилата са божанственпм Суж= њем о царском достојанству у преторпји у четири ока, далеко од раздражене свјетине, која није била у здању, него је остала пред домом, јасно је показао, како су биле далеко мисли Исуса Христа од свега земаљскога и у појединости од тражења земаљске царске власти (Јов. XVI II , 33—38). Послије овог разговора, изишав Пилат из преторије к свјетини Јудеја, јавља им, да не налази никакве кривице на њему. Из свјетине просуше се наново разне и многобројне тужбе (главари свештенички тужаху га врло" -— Мар. XV, 3) присиљавају Пилата по други пут (Мар. XV, 4) да у"ђе у преторнју и поново пита Христа Спаситеља о тужбама, којима га туже, на које питање у овај мах Господ није благоволио одговорити. V. Мефу тим, за вријеме излажења к свјетини Јудеја (може бити у првом од ових излажења), сред разних и разузданих крикова, Пилат се опомену Галидеје, као родног мјеста Христа Спаситеља и као мјеста, гдје је тобоже Он почео бунити народ, продужујући то буњене у другим мјестима (Лука ХХШ, 5). Римски управитељ намисли да се извуче из овог непријатног дјела, те шаље Сужња управитељу Галилеје Ироду Антипи, ра-

чунајући да ће тиме угодити овом пошљедњем. Ирод Антипа, управитељ Галилеје, имајући своју резиденцију у Тиверијади и као Пилат дошавши на празник Пасхе у Јерусалим, јако се обрадовао овом послању не само за то, што је ово умекшавало ране његовог самољубља (не за дуго пред овим послањем Пилат је, против закона, који занониједа, да се преступници суде по мјесту становања им, погубио многе Галидејце поводом повреде ризнице храма) но и за то, што је давно жедио видјети великог чудотворца, о коме је много слушао, а и надао се да ће видјети од њега какво чудо (Лука ХУ1П, 8). Али наде Ирода не збише се; Христос Спаситељ не удовољи љубопитству му, хвалисању и жељи за чудесима. „Осрамотивши Га са евојим војницима и поругавши Му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату", овим су се повратили међу њима пријатељски одношаји (Лука ХХШ, 11—13). Облачење Христа Спаеитеља у биједу хаљину употријебио је Ирод за цијело, као фину, по његовом мпшљењу, и злу поругу, разумљиву Пидату, која је имала позабавити Пилата, а и видљиво представити своје — Иродово оштроумље. Свијетла, бијела хаљина, која је била код Јевреја, заједно с иурпурном, хаљином ведможа и царева, код Римљана, бјеше обична хаљина кандидата на извјесне дужности. Христос је требао, по мишљењу Иродовом, да предстане Пидату као кандидат на звање цара јудејскога. VI. По повратку од Ирода, Христа Спаситеља наново уводе у преторију. Пред преторијом бјеше доста простора, на ком се могаше смјестити велика множина народа. Пред улазом у дворане преторије било је узвишено мјесто, које је