Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 203

код Арапн. Тамо ни данас нема гостионица, већ само тако звани каравански ханови, гдје путници налазе само одмора међу стијенама, а храну — у кућама добријех људи. Старо-грчка н старо-римска гостољубивост оставила је иза себе лијепу успомену. Данас се може наћи гостољубивост на западу само по манастирима, нарочито за духовна лица. Ако на пр. дође у Беч католички свештеник, он не одсједа у гостионици, него у манастирима, који су и сувише богати, гдје добива собу, иослугу, богати стб, вино и све остало бадава и гдје их врло радо примају. Но и свјетовњаци користе се често гостољубивошћу манастирском. Треба само примјетити, да раскошни сто такијех монаха, гдје све блијешти од злата и сребра, гдје вјештипа није ни мало лошија од кухиње државнијех владалаца, никако не одговара објетима смирености и сиромаштва монаха. Права хришћанска гостољубивост држимо да се састоји не у раскошнијем тањирпма и пићу, већ у умјереном давању онима, који требају, свега, што им је нужно. 0 такој само гостољуби вости спомиње се у свештеној историји старога и новога завјета. Нигдје тамо не пише о прождрљивости и пијанству и разнијем безобразлуцима, које се налазило на незнабошкијем гозбама. Млслом, млијеком и месом телећијем угостио је Аврам Господа и анђеле његове у лугу Мамвријском. У опште, источни народи семитскога племена одликовах^ се, и сад се јоит одликују, умјереиошћу. Аиостоли мало пишу о ипјанству, јер је оно бивало код Јевреја врло ријетко; гостољубивост сматрала се за свету врлииу, гдје није било саблазни. Из чега се састојало весеље у родитељском дому блуд-

нога сина, о коме гооври Јеванђеље? Из једног угојеног телца и нјевања пјесама, које срце веселе. У Кани Галилејској пило се вино, но не може се ни помислити, да је тамо било пијанства. И данас, премда је доста пута оштра клима, зар ћете видјети кад-год пијана Јевреја или Арапа међу дошљацима? Тијем више састојала се гостољубивост у старо вријеме у томе, да би се, по ријечима св. апостола Павла (Римљ. 12, 13.), „ дијелиле шретбе. са светима Та и апостол Павле пролазио је и у најудаљеннје крајеве и није са собом носио ни хљеба, ни новаца. Кат-кад је међу незнабошцима зарађивао насуштни хљеб својима рукама, да не оптерети никога, али у хршнћанскијем друштвима користио се њиховом љубезном гостољубивошћу. А он пише Тимотеју епископу (Тим. 3, 2), да владика треба да је и ^гостољубив". А то исто пише и к Титу (Титу 1, 8): „владика треба да је без мане но гостољубив", и то ради прпмјера вијернима и по хришћанској савјести. Гостољубље код нас Славена често прелази границе и бива узроком оспромашења не само простијех ратара, него и другијех сталежа. Има некијех крајева гдје прослава крштења дјетета траје по неколико иедјеља; пијанка послије крштења траје по два дана, — особито ако је син. Једне недјеље долазп кума на бабине и донесе са собом пар пилића, погачу, колача, а боца ракије и впна не смнје фалити. Разумије се, да се за куму мора спремити част. Идуће недјеље долазе сусјетке, рођакиње н познанице на бабине, т. ј. да поздраве младенца, и доносе са собом по боцу пића. Несрећна мати, лежећи у бабинама, мора се ипак са сваким куцнути и мало гуцнути. Бабе пију док им не по^е ппће на нос. А није