Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Стр. 231

Ово није ефемерно. Ушљед штетних пошљедица, а поводом злоупотребе и кривог ехваћања. побратимства, изоетављен је тај чин у нашјш Требницима 1 ). Грађанека и црквена власт једнодушно изјавише свој вето 3 ). Баш за то је знаменити канониста ХП1. вијека Димитрије Хоматин , архијепископ бугарски, на питање: г може ли се дозволити побратимство ? и отворено одговорио: „Не, г^рква га не тсризнаје и (ачешууи>У Псевдозоиарина номок. еИ. 200. 220. 446. 512.; Нов. Скр"жалк, ч. IV., гл. 24., § 92, 93, етр. 480—481 ; Павлов комок. 1872. г. 150, 151. ') СоЛ. VI, 24, 7 — ВазИ XXXV., 13., 17.; Нагтепоргп IV., 8. 7.; ХћпНтап , Ба« Ећегесћ! <1. опеп! КГгеће. 8. 288. N04. 1; Власшар VI. етр 426, 427.

ато: еЈасм осђхои ттј еумХг]а[а). Кад ово знамо, онда кемо лахко разумјети и оно, што пише у нашем великом Требнику: „Пом^докднп кг крдтоткоржно д&^окно /И^. — К ^до/ио кКдн акш С1( погл^ док.шн, ш Ц !јжокндгш и цдргклгш злконл козкрлнжо ккнтг никгршлтигд, кгш рлдн н .11М зд^ н! изшкрлзи^о.иЂ" 3 ). И тако, 01е Јоване, ево вам одговор на ваше питање: Чин „ш крдтоткоржш д ^ око ^. ић " — како видите — црква је забранила, иа то је дало твода е га и г. архимандрит Фирмилијан није огитамиао у „ IIарохијалнглку". Златоје. 3 ) Вел. Требник , изд. Москоо. г.ј . 101,

РАЗН0.

Благовјештенска прослава у манастиру Жи- { томишљи^у 1894. године 1 ). Овај далеко чувени српскп манастир, кога је 1563. године саградио херцеговачки племић ■— спахнја Мцлисав Храбрен, прозвани касније, т. ј. цијела та славна породица, „Милорадовићи", — поевећен је у елаву св. Благовјештенија („Благовијести"), које се налази насликано над главним црквеним вратима, а врло је лијепа и цјеливаћа икона „Благовпјести", која је сва сухим златом извезена, и биеером дробним искнћена! Високоучени српски књижевник и наш дични Херцеговац, високопречасни госп. архимандрит Нићпфор Дучић, у својим „Књижевним радовима" (Биоград 1891.) описујући манастир Житомишљић (Види II., стр. 54—100) нигдје не помиње о његовој слави, а колико се сјећам, неће бети нигдје до данас опиеана свечаност Благовиј естима у Житомишљићу. Једино што сам читао у „Бос. Вили", јесте то, да је здравицу, која се држи под „дубом" прп ручку о Благовијестима, ухватио у перо од наздравњача г. Никола Мештеровпћ, бивши управптељ српских школа у Мостару, а сада учитељ-управитељ при основној школи у Високом, Вриједно је прочитати ту дивну народну здравицу, — ту народну филозофију. На 10—15 дана пред Благокијест почне у св. манастиру сасвим други живот. Црква се чисти, св. иконе и друге ствари у најбољи ред доводе. 1 ) Опширан и красан увод овога дописа ради малог простора листа, а и из других раалога, изостављен је. Ур.

Најдрагоцјеније одежде, св. јеванђеље, путир и друге св. утвари, ко]е требају при божанственој литургпји, све се то припреми, да се употрпјеби на ев. Благовјештеније. Чираци се тару, мете се, пере, чисти и у сваки најбољи ред доводи. Ћелпје су све чисто опрате и прострте, а у неким ћелијама налазе се и кревети за одличније госте. Укупно ћелија има 27, а у сваку може се смјестити 35—40 душа. Одмах иза подне у очи Благовијести почне се свијет, а то су обично еељани и жене пм, као и дјевојке, искупљати. Лагане Херцеговке долазе већином пјешице, а некоји долазе опет на добрим коњима. И мушкп и женске сав пут до манастира проводе весело, пјевајући „путничке пјесме". Кад се веселп и побожни путницп приближе манастпру онда женске тек почну весело ПЈПијевати, а лахкокрпли коњчићи почну поигравати и трка се створи! Чим уљегну у манастирску авлију (двориште), почну се скрушено крстити и Богу молитп, те оду у цркву, која је одмах по подне отворена, ту се помоле Богу, а љубе и хладне плоче, под којима леже блажене успомене, мртви останци, неумрлога основатеља племића Милисава Храбрена — Милорадовића. Кад из цркве изађе народ, онда и мушко и женско иде нашим врлим и честитим јеромонасима, да им пољубе деснице, упнтају се за здравље или можда упитају за какав савјет и т. д. Нослије тога два тутора из Мостара, који већ на вријеме стигну, пишу народу ко шта жели, као: масла, бденпја. поменике живих и мртвпх,