Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 232

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

парусије (добровољнн прилог) п друго. Овдје морам примијетити, да се изаслана два тутора пз Мостара, као и један трећи, који „пише зејтин". енергично заузимају, како би свакоме најтачније удовољили, а опет што више користи манастиру прибавили. Пошто се вечерња сврши, која пе1ЧИРБе обично у 5 сати по подне и на којој је ове године изволио присуствовати Високопреосвештени господпн наш дични митрополит Серафим Перовић, тад народ јатомице хрли своме милом архипастиру, да му цјелива св. десницу. Народ једнако придолази и на Благовијести прије литургије из ближих околних мје,ста или села. Ове је године било до 1800 душа. О храму ове св. обитељи као и о Троичину-дне долази народ из ових котара: мостарског (највише), невесињског, столачког, коњичког, љубушког, љубињског и гатачког, дакле осим 2—4 котара, који су удаљени много од манастира, долази народ скоро из свих котара у Херцеговини. Послије вечерње у очи Благовијестн одмах иочне пјеванија, играње у колу, гуслање, свирање уз свиралу и т. д. Необично одугаевљење влада. А н како не би? Куд год се макнеш, или окренеш, свуда те срета весеље и безазлено српско-хришчанско одушевљење. Тамо под „старим дубом" чујеш српске јавор-гусле; сиједи осамдесетогодишњи старац и Србнн Херцеговац пјева окупљеној Србадији „српску славу и српске јунаке" ; ПЈева о Милошу и Марку, па завргаује оном дивном „Милош у Латшшма", гдје се прича. како је Милош Обилић „господи латинској" говорио: „Јесте мудрн, ал' зборите лудо; Да ви знате наше манастире, Наших славних цара задужбине, Какови су п колики ли су! Да видите Лавру Студеннчку Не далеко од Новог Пазара; Да видите Ђурђеве Ступове Код Дежеве старијех дворова Задужбине цара Симеуна; Да впдите чудо невиђено Б'јел Вилендар на сред горе свете, Задужбину Саве светитеља И његова опа Снмеун" ; и т. д. и. т. д. Предцрквом видига смиреног јеромонаха, око кога су се окупплн старци и етарице, млађарија и други, сви упрли свој поглед у духовног оца, а он им прича и говори о св. иравославној вјерн и прича им о нрошлости српској. У другој опет

авлији (има их двије) за црквом виднш коло китних дјевојака, а до ових коло младе Србадије. Онај тамо старац прича шта је овај манастир доживио, каква је добра многоме учинпо, прича о славном Мплисаву, што му је покојни ђед Крсто и отац Панто причао. Ћетко се опет мири с Васиљем пред св. црквом, љубе се и праштају један другом. Тако и треба! Онај тамо загледао се у Иконију Кузманову, па јој се куне св. манастпром, да ће }е узети „за вјерну љубовцу". — И пуцање из пушака не мпмоиђе. Пошто се већ подобро смркло, иде народ у ћелије да вечера. Свакоме вечера разумије се — посна дође, а ни вина не мањка никоме. У очи Благовијести, као и на сами празник, послужује народ 15 послужитеља, а иначе три. Истину треба рећи, да нема тога, који је отишао незадовољан кући из манастира на Благовнјссти, јер заиста се гледа свакоме удовољити, колико се може, гато се има највише у заслугу уписати честнтом узор-игумацу госп. Симеону Тодоровићу, којн је овај манастир чисто препородио, уредио и много допринио његовој срећи, богаству и далеко чувеном гласу. Послије вечере све се опет дпгне на весеље, те се гусла, пјева п игра све до у јутру, само стари људи и жене као и слаби, мало по вечери гледају весеље, па пду спавати, а како рекох чила млађаријг. дочека ру.јну зору ! У јутру рано милозвучна звона зову побожни српски народ Богу на молитву. Око б 1 /^ до 7 сати започну „денија", па онда „масла", а по том настави се одмах „јутрења". Литургија почне обично у 8 сати и траје до 10. За вријеме јутрење и божанствене литургпје свако је миран; свако се скрушено Богу моли, а пошто је цркиа доста малена, у коју може једва 400 душа стати, то је велнка тјескоба у цркви о Нлаговнјестима, као и о Троичипу дану, али нпак при свему томе не буде нереда. На ова два велика празника служе у црквп сви јеромонаси (нма нх свега трн) а обично се позове н госп. мнтрополит, који ријетко пропусти, а да не дође, као гато није изволио пропустити ни ове године. На Благовијести по св. јеванђељу држн говор сакупљеном народу обично о. игуман. Како дакле сваке, тако и ове године држао је бесједу високопреподобни госп. игуман Спмеон, у којој је говорио о значају св. Благовјегатенија, а врло језгровитим ријечнма поучпо је народ, како да испуњава дужности према