Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 354
в.-х. источник
Св. 9
„Б.-Х. Источника" пр. год., а сад смо у положају, да јавпмо, да је наш школскн фонд знатпо повећан закладом од 5000 фор. АЕ. и М. Дабробосанског, Високопреосвећеног господина Ђорђа Николајевића, који тим чином показа и опет своје жарко родољубље према светињама нашим : вјери правосланој и народностн српској, на челиу Му потписана општина овијем путем изрпче најтоплију благодарност са том срдачном жел.ом, да Господ Бог уздржи Његово Високопреосвештенство, добротвора Митроносца госп. Ђорђа Нпколајевића још много и дуго у крјепком здравлу, на дику и понос, срећу н спас свете нам цркве православне н школе српске. Овом ириликом можемо Бам јавити и то, да је општина почела зидати једну зграду са 18 соба (ходаја) у вриједностн од 7000 фор., која ће се изнајмљиватн, те приход исте употребљавати на покриће расхода српско-цравославне школе и цркве у Добоју; зграда ее прави нз школског фонда, а носиће наслов: „Задужбина АЕ и М. Д. Б. добротвора Ђорђа Николајевића". Тај наслов општина је дала новој згради из превелике захвалности према свом највшпем добротвору, јер збиља Ј5исокопреосвећени госп. АЕ. и М. Ђорђе Николајевић јесте крајеуголни камен наше српске школе у Добоју, а и многих других. Да би и потомство ове општине пмало лик свог највишег добротвора, и као таквог вазда га се са благодарношћу сјећало, дали смо израдити портре добротворов, који ће стајати у општинској соби. Осим тога приложише добровољно нашем „Школском фонду" шљедећа госп.: по 10 фор.: Симо Марковић из Добоја, Стеван X. Стевић из Грачанице, Митар Недић из Добоја; по 1 дукат у злату: поп Коста Анђелић из Церовпце и Благоје Нинковнћ из села Станова; по 5 фор.: прото X. Теодор Илић из Тешња, Перо Недић из Добоја п Гајо Николић из Липца, у све дакле 51 фор. а. вр., на чему нм свима најтоплије благодаримо. Српско - православна црквено - школска општина. У Добоју , 30. августа 1884. Перовођа: Предсједник: Ј. Врањешевић, Игњат Трифковић. 9 свештеник. Чланови: Ристо Ј. Петровић, Васо Ивановић, Петар Ђурић. Васо Мунишић, Симо Танасић.
Јавна захвалност. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину извољела је најмилостивије овој ев. обитељи — манастиру Житомислићу даровати 2 потпуна свештеничка одијела од најскупоцјеније матерпје, све чистим златом извезена. Овим красним и скупоцијеним даром, окитпла јс висока земаљска влада ову чувеиу српску светињу, а оспм тога извољела је високо —- иста и ново-саграђени звоник украеити, даровавши дивно израђено звоно, тешко 645 килограма, а у вриједности од 1000 форината а. вр. Прнмање, као н освећење ових драгоцијених дарова, извршено је најсвечанијим обредом св, цркве у присуству поглавитог госп. котарскога престојника Антон пл. Драганић.*. и многобројног ерпског народа. Потписана управа, сматра за своју прву и најсвсгпју дужност изразити овпм иутем у пме евоје, као и у име свега народа, припадајућег овој парохпји, дубоку захвалност високој земаљској влади, као топлој заштитнпци и високој добротворци овог св. манастира, украгаујућн га узвишеним даровима. ПЈаљући топле молитве пред Пријеетб Свемогућега за здравље ТБегова Величанства цара и краља Фрање Јоснфа I., кличем захвално с народом: Живило Његово Величаство, наш премилостиви цар и краљ Фрањо Јосиф I. Живио! Живила висока земаљска влада ! Живила!!! Управа српско православног манстира у Жижомислпћу , 17. августа, 1894. Архимандрит: Симеон Тодоровић. Исказ добровољних прилога, Срба Американаца, за градњу нове српско-православне цркве у /ђубомиру. Колико ова браћа наша Американцп симпатишу наспрам православне вјере, своје домовине и мнлога нам Српства, при свему томе што су од нас мјестом тако удаљени, лако се може впђсти из доље наведених прилога за градњу нове цркве у похвалу светих апостола: Петра и Павла. Заузнмањем вриједног и заслужног Србина Јове Ђурпћа, родом из Крушевице, који је више година пробавио у Америци, и по повратку своме настанио се у ЈБубомиру, — мјесту на коме небијаше српске цркве, а познавајући добро прогалост ЈБубомира, у коме ее налазе развалине српског манастира, породи се у њему племенита и богоугодна мисао да на развалинама старе