Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 324

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

одобрена, и, кад је сав материјад на мјесто прибавл.ен, онда се тек приступа полагању црквеног теме.д>а, кога и освећује свештена особа имајући за то нарочиту ђозволу свога архијере/ја. Ненмарн, који се подухваћају, цркву иодићи, имаду са одбором прквеним склопнти уговор, од кога један примјерак, са политичком вла-

шћу потврђен, треба да се и конзисторији доставн. Из конзисторијалне сједнице. У Сарајеву , 1. септембра 1894. АЕ. и Митрополит Дабро-босански : Ђорђе Николајевић, с. р.

ЛИЧНОСТ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА. Напиеао: В, Белавин. „А ова се написаше, давјерујете даИсус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово (Јов. 20, 31).

Ушло је у обичај, да се прије него што се почне истраживати ма какав предмет, истакне кажност тог истраживања. Нредмет нагаег истражипања говори сам ј најјасније о својој великсј важности. Хришћанство неда се замислити без Христа (у супрот Бауру, који покушаваше да разјасни постанак и битност хришћанства без Христа). У другијем религијама и ако је од велике важности живот и карактер онијех, који је основаш.;, ипак ннје личност њнхова тако тијеспо и неодољиво скопчана са идејом њихоке религије, како је то скопчана личност Христова сахришћанством. Оснивачи разнијех религија бјеху преставници религијознијех идеја, потреба свога времена и свога народа и они бјеху, строго узевши, више реформатори, а не творци. Но Христос не само да је основао хришћанство, већ је он у једно његов главни предмет, суштина и средиште. Васцијело хришћанство основано је на њему и оно је у потпуном смнслу његова творевина, која проистиче нз дуб.мше његовог божанственог духа, иса свијем обиљежено характером његове личности. Љшност Христова свезана је неразрјешпво са самом суштином

хршнћанства, јер оно нпје ништа друго, разма учење о ономе, чему је учио господ Исус Христос II ШТО 011 уЧИНИ. Према томе иеопходно је нужно да проучнмо личност Исуса Христа, ако желимо да правилно схваћамо Хришћанство. То нзучавање баца обплно свјетлостн п на поимање хршпћанскијех истина, јер, на примјер, хришћанско наравствено учење није тек обичан, апстрактаи морал, већ жива слика самог Исуса Христа, као обрасца божанственог и идеала наравственог — а баца свјетлост и на схваћање дјела Христовпјех. Дјела се Хрпстова морају расуђпнати у свези са његовом личношћу. Ако се чак не може правилно судити ни о дјелима човјечијнм, не обратимо ли пажњу на његову личност, онда тијем више важн то исто и у погледу дјела Христовијех. Дјела човјечија ие одвисе тек од личности његове, већ и од услова времена и мјеста, у којима се налазн та лнчност, — од средитпта, у коме се креће; али дјело Христово — дјело је његово и сви битни елементи тог дјела пронстичу из његове личностп. На тај начин је личност Христа Спаситеља од врло важна значења. И ето то