Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 410

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 11

ученика (јевађ. 8 и 9); 6.) многе и очевидне знаке божанствене благости, свезнања, свемохућства и других највиших својставаБогочовјека —-особито ујављању Нзеговом Марији Магдалини (8.), ученицима емауским (5.), аи. Томи и другима (9.), и Петру са друговима на језеру Тиверијадском (10. и 11-то). Свуда се односи и преславно вознесење Господње на небо (3 и 6) ; 7.) Најпосле свједочанством васкрса служи не само вјера апостола, него и сама маловјерност и шта више невјеровање Томпно, побјеЈјено очивидним знацима васврснутога Господа. Шта да кажемо о истинима, које су нам откривене у историји васкрса? У њој можно је наћи скраћење свега учења јеванђелскога, скоро еве најважније истине вјере, наде и љубави хришћанеке. Ево I. неопходних, за свакога хришћаннна, истнна вјере: Троичност лица једнога Божанства (јева^. 1-во); Неопходност крстне жртве ради пашега спасења (јева^. 5, 4, 6); Госиод, који устаде из мртви, врховни је Унравитељ и цркве и свега свпјета (јеваф. 1); Нема другог имеиа под небом, којим би се могли сиасти (јовађ. 6); Вознесавши се на небо, Богочовек има част н славу и силу равну са Оцем ц Св. Духом (јеванЗјеље 3 и 6); Он је заслужио иама п пошиљање божанственога Духа од Оца (јева^. 6); У свему св. Нисму садржи се или пророчанство иди радосна внјест о Шему — Искугштељу рода човјечијега (јеванђ. 5-то);

Учење ријечи Божије има божанствену силу ради умекшања срдаца човјечнјих (јева^. 11); Неопходност св. крштења (3 и 6); Божанствено установљење тајне св, покајања (јевађ. 9); II. Неопходних нстина иаде: Вјерни не ће никада бити остављени од Господа (јеван^. 1); Он је свагдањи посредник наш на небу (јеванђ. 3 и 6); И сила ВВегова чудотворна не ће оставитн цркве за сва времена (јеванђ. 3); Благодат ЕБегова може нас једном ријечи спасти (јеван^, 8); И Ан^елн, по.вољи Његовој, служе нашем спасењу (јеванЈј. 2 и 4); Шегов Отац је и наш Отац (јеванђ. 8); Шему су познате све судбе наше (јеванђ. 11). Благо онпма, којн не виде и вјерују (јеван^. 9)! III. Неопходнпх нстина љубави: Љубав према Господу привлачи Га к нама све внше (јеван|. 8 и 9); Она се тражн особито од оних, којн се удостојавају нарочитих дарова од Господа (јеван!ј. 11); С њом треба да је у свезп и љубав према ближњима и покоравање св. црквп (јеванђ. 11); За посљедоватење Исуса Христа једггеи је пут ка слави — крст (јеван|. 5); БезГосподанеможемо творптп ништа добро а с Шим •— можемо све (јеванђ. 10-то). У Мишровици 1894. По )зуском: Григорије А. Николић свештеник.