Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧЕШК

Стр. 425

упорни род Јудејеки, онда му је из ередине ј његове подизао пророке, који ће га учпти и на добро упућиватп. Пророци су учиди народ да позна правог Бога, казивали му вољу Нзегову и поправљади оно, што је сам народ, а што су често п самп цареви п свештенпци кварплн у народу. Пророци су подизати како између највећих спромаха, тако и између највеће господе у народу. Св. пророк Данило прославпо је Бога, када ее је Божијем провиђењу прохтјело казнитн народ Израиљски, због његовијех опачина, робством вавплонским, И ако је ово робство за Израиљце блазкије било, јер они су имали скоро једнака нрава са Халдејцима, само то се стање народа инак робством називадо. Вавилонски цар Навуходоносор узме неколико јеврејских младића и даде пх на науке,ме:1)у осталим и Данида,—па их послије учини највећом господом у своме царству. — Ови су младићи много користи учинили евоме народу бранећи га и штитећи, а незнабошцима показиваше право видјело истине и богопознања. Ово одлпковање јеврејских ■ младнћа навуче на Данила и његоге другове велику мржрву халдејске господе, те ови злобним срцем радише евакојако дапророка Данида и његове другове код цара опану и оцрне. А када доцније Данило задоби мнлост н у цара Дарија Миђанина, те поста царски намјесник над трећпном свега царства, онда злоба и пакост њихова изби још већма на површпну. Знајућн они да Данило служи само једном истинитом Богу и њему се једнном кдања, наговорише цара Дарија, те он издаде заповпјед: „Ко се год замоли за што коме год Богу пли човјеку за тридееет дана оеим цара, нма се одма бацити у пећину лавовима" (Пр. Дан. 6, 7). Пророк Данило не побоја ее те наредбе, већ јавно, нри отвореним прозорима, да свак види и чује, мољаше се истинитоме Богу три пута ; на дан. Непријатељи његовн јаве то цару; цар би му за то опростно, јер га је јако пазио п волио, али га господа опоменуше да се царска ријеч не може порећи. Кад су Данила хтјели у лавовску пећину бацити, рече му цар: „Бог твој, коме без престанка служиш, нека ти помогне" (Пр. Дан. 6, 16). Данило буде бачен лавовима у пећину, ади

Бог проелави својега пророка, те се он као пастир међу овцама јави давовима п они се стану око њега, као око свога пастира, умиљаватп. Цару бијаше врло жао па не могаше ту ноћ ни јестн нн епавати; чнм свану отиде цар на врата од пећпне п повиче: „Данило слуго Бога живог, пзбавплп те Бог твој пз уста лавовскијех"? А Данидо му одговорп: Бог мој посла анђела својега и затвори уста лавовима, па ми ништа не нахудише". Тада се цар врло обрадује; извади Данила пз пећине, па оне који га против Данила наговараше, заповједи те их међу лавове бацише, а лавови им ни на земљу пасти не дадоше, већ их зграбише и раскидоше !! И тада цар Дариј е издаде заповијед: „ По евему царству мојему свак нека се боји Бога Данилова, јер он у невољи помаже п избавља и чини чудеса и на небу и на земљи". Ето тако нам, благочестиви слушаоци, описује св. писмо повјест данашњег празншса, св. и славног пророка Дацпда. Од вјере у једног истинитог Бога не даде се овај светп муж нн за какво благо, ни за чију љубав, ни мало удаљити. Ни крвожеднп лавовп ие застрашише га. Он оста чврст као камен станац у вјерп својијех праотаца. Св. овај пророк јесте живи и сјајни прнмјер свима нама. Угледајмо се на њега, те будимо чврсти и стални у евојој вјери прађедовској, која нас је у тешка времена провела кроз „ватру и воду"; сачувала нам срнско име; тјешила нас за изгубљеном славом п величином нашом, — па та ће нас вјера п у будуће чувати од свију биједа н невоља. — Она је моћна и кадра; она ће нас к даље кријепити и снажити да не клонемо — да не малакшемо. Вд пак, бдагочестиве занатлије опанчарског еснафа, који славите св. пророка Данила, као заштитника и патрона, вашега Богом благословеног заната, угледајте се на св. пророка Данила, у вјери својој стални а у занимању своме праведнн будите, ако сте ради да вам превншњи Творац н његов свети угоднпк и пророк бдагослови ваше занимање, те да уз ваш занат нде упоредо срећа и благослов Божији. Имајте љубав и братску сдогу међу еобом. Учите вашу дјецу да се Бога боје; да буду ваљана и поштена; да љубе своју вјеру и народноет; да буду