Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 424

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

сто једног светог пастира, чија би молитва донијела овом јадном народу хиљадоструки благослов, а оп је управо узрок свијех несрећа, које би прави свештеник молитвом својом отклонити могао. Ах, браћо моја, ми чујемо како се ви тужите често на распуштеност својпх општина, на тврдоглавост и упорност своје пастве, и на узалудну науку своју, коју због н.их подносите, али ви морате не само у себи него п пред Богом уздисати и тужити се. Испитајте, да ли му вјерно представљате њихову биједу и невољу и да ли се молите Богу, да на њих милостивно погледа, кад изгледа да их је напустио. Свештеничка молитва ријетко бива узалудна и не услишана. Бог који нам је наложио молити се за своју паству, тако је и обећао, да ће нас саслушати. Вјерујте љубазни моји, да дрхћемо при помисли на ово. Тужимо се на неуредни живот својих вјерних, али распуштеност њпхова управо је наш гријех. Па рећи ће те можда, ко ће имати времена дуго п непрестанце се молити поред толико безбројних дужности свештеничких. Алн браћо моја, колико се може наћи празних п доколних тренутака поред свнх нашпх уображених послова и дужности? Колико је дана пропраћеноу љејености са неваљалим друштвом и забавама, које ни мало не приличе свештеничком сталежу. Колико има тренутака, када нам и сама дангуба досадц, кад смо и себи самом досадни. И свештеник, човјек Божији на земљи п његов слуга, који има да износи молбе свога народа пред Нзега, нема времена, да му искаже своје сопствене жеље и да Му се помоли. И стројитељ његове милости н његових ев. тајна не може да општи с оним, који му је повјерио ову узвишену

службу, и у чије име он твори и говори. Он нема када да му даде рачуна о небеским дарима, које има да дијелн и о начину како се њима служе повјерене му душе. Али, браћо моја, ово ми не тражимо од вас, да живот ваш једино и непрестано у молитви провађате. Ово је право ц утјеха онпх душа, које у самоћи живе, и не раде ништа друго него посматрају чудеса закона Господњег и далеко од свијета у тишинп својих колибица живе; па се увјеравају како је Он милостив спрам оних, који само Нзега љубе. Од нас се тражи да смо духом молитве задахнути у сваком раду нашем и да одређено врнјеме имамо, како би тим светим пстинама своје мисли боље посветили. Ми треба прије него свој рад започнемо да припаднемо Богу па да се испунимо св. Духом, да га извршимо на спасење своје а на добро својих вјерних. А по евршетку опет Богу да се обратимо и од Н>ега одмора замолимо, да би зановљени новом снагом опет га са новом ревношћу продужити могли. Ми треба да се навикнемо на тајно п стално опћење с Богом, да Га увијек тражпмо, да смо увијек с Ншме и уз Н>ега и да тражимо прплике како ћемо се Н>ему уздићи изнад свију осталих отворова. Бидите, драга браћо, како и за што треба да се моли проповједнпк и свештеник. Па ако овај дух молитве не оживљава сваку нашу радњу, онда смо зл тешку осуду, јер мп узимамо на себе све, што нма тешкога у нашој служби, али једино одбацујемо, што ју олакшава, што нас унаприједити и утјепшти може. У Земуну , мјесеца августа. 1894. С њемачког превео: Симеон Араницки, протоир. капелан.

РИЈЕЧ на св. пророка Дапила, као па дан патрона оиапчарског заиата: Говорно у старој сарајевској црквп 17. децембра 1893. године: Петар Ђенић, протојереј.

Благочестиви слушаоци! Између велшсих пророка, који међу непослушнпм Израиљцима највише прославише Бога знацима и чудесима, четврто мјесто заузима св.

„Свак нека се боји Бога Данилова, јер је он Вог живи, који ... изоавља и сиасава, и чини чудеса и на небу и на земљи (Пророк Дан. 6, 26). пророк Данило, чију успомену слави наша св. мати црква сваке године на овај данашњи дан. Кад је премудри Творац због непослушности хтјео да поеавјетује, опомене а и цокара