Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 406

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Еога, да в-клш, мже отт* Кога длрованнад ј на/И"к (1 Кор. 2, 12). 2.) И рече И/И'ћ: гакш таки) писано естк, и такк> подокашЕ иострадати Хрнстб, н вос= К1»сн8ти отт* /иерткћ1)(Тз. кт* третж деик. Дакле страдања, смрт и васкрс Спасцтеља бпјаху дједо највише премудрости. Ово нспуњење бнјаше од искони нацртапи план о спасењу људи, и за то је изложен у светом Писму. То је по ријечима ап. Павла, ире= <и8дростћ. КожТа к*к таин'к сокрокеннад, к>жс пр»д8стакн Когк прсжде к^ккт* к'К слак8 нашб (1. Кор 2, 7) или другим ријечима: с,ио» тренУе таинћЈ сокрокенпмл от г к к-ккчпгк в'К Коз^к, создавшелгк ксАчсскад Ис8с г к Христол1 г к (Ефес. 3, 9). 3.) II пропок -кдатисА ко и,на егш покаАН1Н>, и отп$ш,еш10 гр'к\а'к г к ко кск^т^. газкн ц'ку г к, начЕнш« оттч Кр8салили. — Н 'кстк ко иног«Ј И/иен? подх некесшх, даннаги> кх челок'кц'кхА, осим достојног поклоњења имену Исуса Хрнста, нсл»же подоваетх спастисд налгд (Дјел. ап. 4, 12); нема н неће бити другог Спаситеља за цио род човјечији4.) Км жс скдите во град-к Кр^салилкт-к) дондбже ишлметесА сило10 св киш. Овдје опет видимо велнку тајну царства Божијега: како ради довршења нашега спасења, тако и ради достнжења спасења нужна је сила божанствена. Ради тога потребно бнјаше да сиђе на учнтеље свијета Дух премудрости и разума, Дух савјета н кријепостн, Дух, који све испитује, — и дубине Божије; и тај Дух да буде без престанка Управитељ н Наставник свих цркава васел.енских, Јеванђеље васкрсно седмо. (Јов. 20, 1—10). Оадржај овог јеванђеља сличан је са четвртим васкрсним јеванђељем. Разлика је само у том, што се у овом јеванђељу описују подробније свједочанства укивоноснога гроба, Св, Јован, љубазнц

ученнк Христов, приповиједа, да је бпо у гробу са ап. Петром заједно, н да је видно хаљине гдје леже, и убрус, који бијаше на глави Господа, особито савит на другом мјесту. Тада, говори овај ученик (т. ј. сам Јован), вид-к н в'крока: не уко в'кдА\8 писан'1А, гаки> подокаетх е/Иб изх лиртвк1^х коскреснбти. Знак божанственог васкрса у овом јеван^ељу није само то, што гроб бијаше отворен н празан, не!'о још внше и то што су остала у гробу сва покривала, која бијаху на умрломе, и шта вшпе убрус, који бијаше на глави ЈБеговој! Они. који бијаху прн погребу Господа, могаху видјети, с коликом количином благовоне масти бнјаше погребено тпјело Исусово од ревнпх ученнка — Јоснфа Ариматејскога и Никодима (пошљедњи, казано је, донесавшп слгкшеже слн'рнено и алонно, гакш лУтрх сто, (Јов. 11), 39). Како су покривала, која бнјаху обвпјена с мастима око тијела, могла бпти одцјељена н сложена у таком реду? Једина чудна сила Богочовјека могаше у једаи пут ослободити и отрестн тијело од свију уза, којима бијаше везано с погребним нокровима; а да не повриједи ни тијела ни покрова. Ова мисао представила се св. Јовану, кад је разгледао унутрашњост гроба, и у тој мислн развила се у уму и срцу љубљеног ученика блажена вјере о васкрсу љубазнога Учитеља: н кнд'к и в-крова. Јеванђеље васкрсно осмо. (Јов. 20, 11—18). Одје се описује, како се Исус Хриетос по васкрсу Свом јавио Марији Магдалини. Марија Магдалина неутјешно плачући код гроба надвири се над гроб и вндје два анђела, но занијета осјећајем туге, нн мало се не смути кад их видје, п говори с њима о предмету своје туге. Обазријевшн се види пред собом самога