Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 407

Исуса, п мисдећи да је вртар рече му: аш,Е тк1 еси сзалх его, иов-кждк /ии, гд-к еси иоложилх его? Но једпа ријеч Спаептеља: ЖлрУе! пробу^ује св. жену од дубоке туге; ученнца одмах познаде божанственога Учитеља, и са ускликом: рлкв8нТ (Учитељу!) хоће да Га се дотакне. Ово је једно од првпх јављења Господа иашега Исуса Хрпста по васкрсу. И како је оио дирљиво, како благо и убједљиво за срца п како је испуњено са љубављу божанственом! Марија види Госнода, који јој се јави, слуша познати јој глас, чује нз уста Господњих своје нме, дознаје да се враћа Спн Божији к Богу Оцу, и добија заповијед да јавп то апостолима. Па ко то бијаше, ако не Господ? Је Ли могла ма и на час један посумњати о том благословена Марија? Дакле то бијаше онај исти, који је исцијели негда од седам љутих духова. Он је то н сада, који из ње изгонн јављањем Својим злобнога духа туге и очајања! Но осим овога, тако јасног знака васкрса, у јављању н ријечима Господа к Марнји, откривају се и велпке тајне царства Божијега. Врло је значајно то, да је Господ благоволио да се јави прије свију мироносицама. По тумачењу св. отаца то значи: као што је жена прва чула глас о иогибли. коју она сама проузрочн смртоносним грнјехом, тако исто предстојаше жени да чује прва п глас о спасењу. Радосна и утјешна нстина открива се и у том, да Господ једном ријечи Својом разгони неутјешну тугу побожне ученнце. Тако је свемогућа н животворна благодат Његова! Даље учимо се из овога, да нико од вјерннх пе губи иаде у Господа, јер Господ је блпзу оних, који Га љубе, и никад их не ће оставити без своје спемогуће благодати. А шта да

кажемо о тој великој тајни, која се откри п показа у риј.ечима Спаситеља к Марији ? Иди, рече јој Ои, ко вратш <иож, и рцм ; и.итч: кос )(ожд8 ко 0ц8 /Иошб и 0ц8 каше <и8, 1 и Ког8 Л10(/И8 и Еог8 клшј<и 8. Заиста је ви1 соко богословље у овим ријечима! Господ, послије крстнога подвига, враћа се к Оцу Својему — такође по човјечапству. Но тај Отац је још н иаш Отац, Бог Спа= ситеља нашега и наш је Бог, јер кроз Исуса Христа примисмо благодат и ступпсмо у чврсти савез с Богом. И ддде нан окластх чддш/ик Еожш-их кути к'кр!>нг= ш,и/их ко И/ИА егчу (Јов. 1, 12). Мп смо посталп браћа једпороднога Сина, у коме је сва воља очнна (Мат. 3, 17). Јеванђеље васкрсно девето (Јов. 20, 19—31). У њему су описана два јављења Исуса Христа апостолима: 1.) у вече, први дан по васкрсу, кад у збору ученика не бпјаше Тома, и 2.) после осам дана, кад бијаху сабранп сви ученици и Тома с њима. У првом случају Господ, дошавши при затвореннм вратима, показује ученицима крстне ране своје и, дунувши, даде им Духа свотога; у другом случају такођер дошавнш к њима при затвореним вратима, обраћа невјернога Тому ка високој вјери и исповјести. У оба ова јављења показаше се врло јасни знаци васкрса Господњег. Тешко је било внше сумњати да није то сам Господ, који се јавио. То су казивале ране на рукама и ногама, прободена ребра Његова; то је показао и глас познат ученицима; то се видјело и из велике божанствене љубави, којом се обраћао Господ к љубазној браћи својој. Је ли могао Тома и даље остати у сумњи, кад му Господ с таком благсшћу у један пут при^е и откри ране своје, допустн му да их олипа и напомену