Bosansko-Hercegovački Istočnik

Сгр. 408

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

му рођене рпјечи његове, које је изрекао пред самим ученпцима? — У каквом стању бнјаше тада тједо ускрснутога Господа види се из тога, што у два пута пролазн кроз затворена врата. — На тај начин, са потпуном убједљивошћу говораху ученпци: вид-кехолгк Господа! а у ап. Томе као нехотице изви се радостни и побожни уклик: Господу, /ИОИ и Еогх Л10и! Видимо и најважнпје пстине, које су нам откривене у овим двама јављењима. 1.) У ријечима божанственог Спаситеља ; 1Ц1ПИИ ГЕ О КАТХ . И .ИЖЕ ОТП^СТИТЕ ОТИ&СТАТСА 1ШХ, И ИЛ1ЖЕ ДЕрЖИТС, ДбрЖДТСА јасно се видп и нзводи основ велике у црквн тајне —- покајања. Господ, једини имајући власт опраштати грпјехе, предаје ту власт и пастнрима цркве, побуђујући нас тим да притичемо к њима са чистом исповјешћу. 2.) У примјеру ап. Томе, који је много и жарко желио да види свога љубазног Учитеља и ипак не хтједе вјеронати свједочанству саученпка својих, за тим у божанствепој побједи над Томиним невјеријем учимо се тој утјешној истини, да је свеблаги Господ наш свагда готов дати нам сва средства,да Га познамо, ако само искрено и из свега срца то желимо. 3.) У изреци Господњој ка Томн: гакк> сид^ккх лја , к^кцокллк еси: влажени не^ кид^ккнГш, и к-кроклкше познајемо својства истините вјере, која не захтјева очевидиости, него, смирујући разум, срцем вјерује у Спаситеља. Такова је вјера блажена по ријечима Господа; она вјерује кх прдкд8, говори ап. Павле, т. ј. као плод свој има савршено онравдање; она, по ри]ечпма овог јеванЈјеља, жикота и<иат'А ко И/Нл\ Исуса Христа. Јеванђеље васкрсно десето (Јов. 21, 1—14). Госиод се јавља по васкрсу Свом на бријегу Тиверпјадскогајезера послнје тога.

како су седам ученпка Његових сву ноћ рибу ловили и ништа ту ноћ не ухватише. Господ им дарова чудан лов и за тнм благосиља њихову трпезу. Јасан знак васкрса бијаше за ученике тај чудни лов рпбе, којп је произвео вољом својом јавпвши се Господ. Коме од ученнка 1-геГ бијаше познат пређашњн, сличан овоме примјер чудотворне силе Учитеља ? Тако је један пут Петар сву ноћ узалуд трудио се у ловљењу рпбе п тако исто, по ријечпГосподњој, бацивши мрежу, уловио грдну множнну рнбе (,.'1ук. 5, 6 и даље). По овом на име узроку ап, Јоваи одмах позна Госгшда, који се јавио, ма да у удаљеностп и, може бити, при јутарњем сумраку тешко бпјаше видјети јасно црте лица Господњега! Господк нстк! рече Јован Петру. Но дошавши на бријег и намјестивши се за трпезу са Господом, већ нико од ученика није могао сумњати се: ни единх же слгклшг отх уче= никк истазлтн его, тк1 кто еси ? к"кдлмц{ гаки' Господк естк. — П у овом случају Господ показа ученицима нстииитост тпјела својега, кад нм даваше хљеб п рибу и участвовавши при трпези њиховој. Поучну истпну можпо је видјети у том, што се Господ јавп ученпцима послије узалудиога им труда цијелу ноћ и послије тога испуњава нм мреже чудннм ловом. Како се овдје јасно црта ннштавост свпју усиљавања човјечијих без помоћи с више! Еезх Л1 ене не лјожете тко= рити ничесијже (Јов. 15, 5) рекао је божанствени Спаситељ, а у овом случају показа, да су служитељи и шљедбеници Нзеговн дужии и у животним нуждама и невољама уздати се на 11 >ега. Нема ли зар у испуњењу апостолских мрежа мноштвом рибе тајаиствепога знака? Овдје је очевидно тај зиак, па који показа Господ Петру у пређашњем сличном слу-