Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. I

& казује њено одношаје ка древној јудејској религији, свезу са садаши.им догађајима, утицај на живот домаћи и општи: у оиште дух ВВегових иоука, које су сачуване од ирвих Јеванђелиста, уираво је можно назвати наравствено-практичким. ,У њима нам Исус Христос даје такове поуке, којима би се могао уирављати сваки у свом посебном и општем животу. Тамо он окреће поглед на стање народа Јудејског несретно и у гра^анском и у наравственом одношају. Он види пред Собом л>удо изнурене и раснјане, слично овцама, које су лишене пастира; с чувством милостиве љубави ставља на видјело Својим ученнцима иужде пониженога Израиља, и нешто показује, а нешто им даје средства задовољити његовим потребама. Он цајеии народне обичаје, и ириговара онима, којн имају моћ закона наредбама; говори о дужностима државним. тумачи прави смисао наравственнх закона Мојсијевнх, и опширио говори о дјелима богоугодним. Саме Јудејске учитење изобличава не толико за њихово невјернје у Божанствено његово посланство, колико за пороке, управо за лицемјерије и слијепу оданост према отачким предањима. У четвртом Јеванђе.ву Исус Христос представља се Словом, казујући вјечне савјете Бога Оца, преставља се иекључиво Божанстввним Учитељем откривеее религије. Оставивши ове поуке Спаситеља, у којима се показиваху многоразднчнн одношаји , које су п])оузрочене РБеговом религијом, Јоваи је изабрао само оне, гдје се откривало биЛе њено, и гдје су особито на најјасппјп начин изнесене биле истине, које су постале предметом противусловља код јудејских лажннх учитеља. Пошто биће х|)пшћанске религије саставља вјера у Исуса Хрпста, као искупнтеља: то у Јовановом Јеванђељу Спаснтељ најрадије

| побуђује о неопходности ове вјере 1 ). Да може утврдити ову вјеру и одредити предмете, којп ју састављају, код Јеванђелиста Јована Исус Хрисгос с једне стране, врло често по^ује о Божанственом достојанству Свога лица и дјелима и ријечима напомињући, да је Он више обичних људи 2 ). види даље и зиа више, него колнко могу видјети и знати најоштроумннји од њих 3 ), да дјела РБегова предиостављају у Бзему надприродну моћ 4 ), да је Он супрот лажног мудровања Јудејаца,, битисао прије, но што је дошао на свнјет путем земног рођења 5 ) да је он сишао с неба и опет одлази на небо 6 ), да је Он имао у Бога славу још прије створења свијета, и по свршетку земне службе, опет се одјева у н»у 7 ), да се он налази у битном јединству с Богом, да је Он Син Божји и једнаке части Своме Оцу 8 ); — с друге стране показује своје одношаје према роду човјечијем, откривајући цијељ Свога изванредног посланства, којим бјеше доставити спасење незнабожцима, супрот мњењу Јудејаца, који су очекивали открнвење над њима великог суда Божнјег 9 ), сјединити под собом у једно друштво и Јудејцеи незнабожце 10 ), замјенути обредни закон Мојсијев 11 ), изобличити човјечију мудрост у незнању путева Божијих и Ј ) Гл. 3, 15, 6, 59, 35, 40. 47. 7, 37, 38, 8, 24. 40. 9, 35. '10, 38, 11, 25, 26, 42, 12, 3(5, 46, 14, 1, 6, 11, 16, 9, 17, 21, 20 29. § Гл. 2, 4, 8. 23, 18, 6. 3) Гл. 1, 49, 48, 4, 16, 18, 6, 64, 70, 7. 8, 11, 4, 14, 13, 10, 21. 26, 27. 4 ) Гл. 5, 21, 36, 10, 25, 38. 6 ) Гл. 8, 58. «) 3, 13, 6. 38, 62, 7, 33, 14, 12, 16, 5, 10, 16, 28. 17, 13. ') 33.) 17, 5, 22. 8) 5, 17 — 27. .8, 29, 54, 10. 29)—28, 14, 15. 23,16, 15, 17, ' 1, 10. ' »ј 12, 47,- 30.) 10, 16. ") 10, 16. ») 4, 23.