Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 122

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

Надлежни парох са мјеснпм одбором, нека се без икаква изговора потруде ову наредбу спровести. Пречасним протопрезвитерима и надзиратељима ставља се у дужност, да до свршетка јануара 1896. године поднесу тачне исказе о том: 1). Гдје је које гробље и у којој парохији и како се зове? 2). Кад је основаио, и је ли освештано? 3). Има ли на средини малу капелу, или велики крст ? 4). Је ли ограђено, очишћено и засађено, и кад? и

5). Који пак још нијесу огра^ена, или су тако запуштена, да свак преко њих пролази; и да се види гроб изривен, и изломљени крстови, и лежећи споменици ? као и све остале појединости, ако их има, — о гробљима треба овамо пријавити, и у исказе ставити. Ови искази нужни су ради даљег поступка спрам немарних. Из Конзисторијалне сједнице. >. марта 1895. АЕ. и Митрополит дабро-босански: Ђорђе Николајевић.

У Сарајвву , 25.

Број 857.

II 0 В И В.

Окружницом ове духовне власти од 25. августа 1894. год. број 2023 позвано је иречасно свештенство и црквено школске општине дабро-босанске епархије, дз се заузму око сакупљања милодара и прилога за подигнуће здања православне богословије у Халки и других светиња, што су порушене земљотресом у Цариграду и околини. Без сумње по реченој горњој окружници, отпочело је сакупљање прилога још од 1. октомбра 1894. па до свршетка априла о. г. С тога позива се сво пречасно свештенство и црквено-школске општине дабро-босанске Епархије, да пошаљу покупљени новац поштанском напутницом

најдуље до 15. маја 1895. а особно да донисом назначе конзисторији мјесто, цркву, парохију, дан и годину, када је шта и колико сакупљено, како би се могла благовремено цјелокупна свота преко високе земаљске владе послати васељеиској патријаршији и светом Синоду у Цариград, да се употреби на подизање зграде богословске. Овај позпв нека пречасно свештенство објави у цркви народу, или нека позову црквено-школ. општине и одборе, да до одре^еног рока пошаљу покупљепе милодаре. Из конзисторијалне сједнице У Сарајвву 13. априла 1895. год. АЕ. и митрополит дабро-босански: Ђорђе Николајевић.

0 РАЗЛИЧИТОМ КАРАКТЕРУ ЈЕВАНЂЕЉА СВ. АП0СТ0ЛА ЈОВАНА Б0Г0СЛ0ВА. С руског превео Григорије А. Николић. (Наотавак). ОсталиЈеванђелисти, нредајућиучење Ис. Христа, стално су имали у виду својв

чигааоцв. Они су свагда пазили на то, да

ли је појмљиво онима, за кога они пишу Јеванђеља, начин израза уиотребљени од Спаситеља. Докле је појмљив, дотле они