Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 154

Св. 4

КАЕО ЋЕШ СЕ ОЕОГАТИТИ. Савјети Венијамина Франклина.

I. Савјети старога радника младоме раднику. Сјети се, да јс вријеме новац. Онај који би морао сво^им радом да заради четири круне дневно, а који при свему томе пола дана залудничи или база, потропшо је, или боље рећи, бацио је кроз прозор двије круне, макар да је потрошио само десет хелера за вријеме базања и залудничења. Сјети се, да је повјерење новац. Кад ми неки човјек остави свој новац и послије рока плаћања, онда ми он тијем поклања интерес или сву добит, коју бих могао из њега извући за сво вријеме, докле је новац у мене. Добит може да буде врло заматпна за човјека. који има велики и солидан кредит и који се умије њим користити. Сјети се, да је новац такве природе, да се сам собом умножава. Новац може да произведе новац; пропзведени новац гради још брже други новац, и тако даље. ГГет круна, кад се корисно употријебе, вриједиће шест; више пута употријебљене, вриједиће двадесет и четири, и тако даље могу расти до сто наполеона. Што се брже новац обрће, тијем ће се више множити, тијем ће брже расти добит. Ко убије угојену крмачу, уништава тпјем и све њезино потометво до хиљадитог нараштаја. Ко проћерда једну банку, уништио је тијем све, што је могла та банка да произведе, што износи на стотине круна. Сјети се, да можего прикуиити за годину дана суму од седамдесет и двије круне, кад дневно уштедиш само двадесет хелера. Помоћу овог незнаног новца, који се свакога дана непримјетно избацује преко обичног трошка, човјек, који ужива повјерење може добити на своје лично јемство позајмицу од хиљаду круна са пет од сто.Овај капитал, кад га уложи у посао предузимљив и умјешан човјек, може донијети велику добит. Сјети се пословице: добар платац располаже туђим новчаником. Човјек, који је познат да плаћа уредно и тачно о обећаном року, може у свако доба, у свакој прилици да се користи готовином, што је имају на расположењ-у његови пријатељи, а

то је, без сумње, веома користан извор. Послије рада и штедње ништа не доприноси толико успјеху младога човјека. у свијету, као тачност и уредност у свима пословима. За то, ако си узео новац на зајам, не чувај га никад ни часа преко рока, кад си обећао да га вратиш из страха, да ти нетачност у плаћању не затвори за навијек новчаник твога пријатеља. II најситнији поступци морају се имати на уму, кад се тиче кредита. Ударци твога чекића, који још у пет часова изјутра или у девет у вече допиру до ушију твога повјериоца, учиниће га услужним још за шест мјесеци унапријед; али ако те он види на биљ>ару, иличује глас твој у крчми, у вријеме, кад би ваљало, да си на твоме послу, или одмору, он ће одмах сјутра дан послати по свој новац и тражиће га свакога часа, само да би се што прије осигурао. У оваким ситницама човјек показује, да ли су му обвезе његове увијек на уму; тијем ћеш начином стећи добар глае уреднога човјека, глас поштена човјека, а тијем ћеш још више увећати свој кредит. Чувај се добро, да не паднеш у погрјешку, као многи другови твоји, који имају кредита, т. ј. да сматраш, да је све твоја својина, што год имаш у рукама, и да живиш према томе. Да би избјегао овај погрјешан рачун, ваља увијек да имаш пред очима тачан рачун твога издавања, као и прпмања. Ако се потрудуш, да забиљежиш све до најмањих ситница, одмах ћеш осјетити добре пошљедице твога поступка; ти ћеш пронаћи са каквом невјероватном брзином расту ситни издатци, те граде замашне своте, и ти ћеш увидјети, колико си могао у прошлости да заштедиш, а колико ћеш моћи у будуће да уштедиш, а да се баш тако много не стежеш. Најзад, пут к иметку биће постигнут, кад се споје уједно поглавито ове двије ријечи: рад и гишеднм ; а то ће рећи, да не треба расипати ни вријеме, нити новац, већ обоје употријебити по могућности најкорисније. Без рада и штедње нећете ништа постићи; помоћу њих учинићете све. Човјек, који зарађује онолико, колико у опште може да зарадп један поштен човјек, и који уштеди све што заради, осим нужних трошкова, мора без поговора постати богат, осим ако