Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 157

изјави своје кајање, па пошто то није помогло, уз прописан обред „рашчињења", одрезана му је коса и ошишана брада! Човјек, као што је негда. био Пелагић, у мјесто што би могао користпти своме роду, занио се, ударио је странпутицом, на коју је новукао толику младеж нашу, па је, на посљетку, и цркви својој невјеран постао, и, то му је награда за његова социјалистичка дјела. У Босни има доста његових ђака — сад свештеника, те сви жале Пелагића, јер он бијаше узор-свештеника, кад ]е овамо био, Молпмо се Богу, да га Он, бар у посљедње његове старе дане, обрати к правој вјери и избави заблуда, у које је пао — ваљда, помућеном људском свијести?! Овај зао примјер, нека послужи браћи свештеницима, да не пођу трагом тим, него ли да својој цркви православној и њенпм установама вјечно вијерни остану. 0 васпитању дЈевојчица. Преносимо као користан чланак из једнога поштованога листа под насловом: „ Шта Љемо да радимо са нашијем к%еркама? и Један американски лист отворио је међу својијем читаоцима награду на питање ри јешења: „ Шта 'ћемо да радимо са нашим к%еркама? и Награда бјеше одређена по заслузи на слнједеће одговоре, које ћемо посветити матерама породпце у оној врсти, коју оне зкеле њиховијем кћерама н. пр. у луксузноме браку. .. ///?«« Лемо да радимо с нашим кИеркама ?" На ово питање лако је одговорити: прије свега треба им дати добро и савршено религијозно васпитање и добру основну наставу. Треба дјецу своју научити зготовити право јестиво, научити их радити, рано устајати, чисто се држати, навикавати их радњи и с њом нх ломити дабоље чврстну, учити дјевојчице крпити, бјечве (чарапе) плестЦ шити, скројити кошуљу, саме себи да кроје хаљине. Сувише. треба их учити да добро и лијепо знаду мијесити крух; да знаду и да се сјећају добро и укусно варити јестиво, т. ј. да знаду штедити као што то зна љекарник чинити у љекарници, мјерећи сваку ствар на драмове и грамове. Треба дјевојчице упутити и у рачуводству кућевном и казати им: да се један форинт састоји из 100 дијелова, т. ј. 100 нокчића, те да треба тако штедити, да се вавјек мање потропш вего што се добије, по оној нашој српској : „у

радише свашта бјеше а у штедише и још више" јер када се више потроши него се добије, иде се на сусрет потреби и пропасти. Тако поступајућп, иде се на сусрет оној непобитној истини која вели: „ рачун купу држи и , и тешко ти је ономе, који без крчмара рачун чини; јер не ријетко ли често пута од крчме се растане разбијеног носа или главе. Треба дјевојчице у^путити и научити их: да више вриједи једно плаћено памучно одијело, него неплаћено свилено или у мјесечним роковима исплаћивано. Треба дјевојчице брзо учити и навикавати куповини дневнога кућевнога трошка и о томе саме да бригу воде. .Треба казиватп, како један поштен надничар са голим прсима и голорук у кошуљи, да тај ужива више поштовања од стотине залуднијех и слабоумнијех кицоша или кицошица. Треба научити женскиње љубави своје дјеце, а када се удају, евојијех мужева особито; и да им угађају у свима погледима, клонећи се ромажијерства? и другијех илузија и скаредности, а да буду приљубљиве своме мужу као душа своме тијелу, а и да љубе у опће сво створење. које је дала мајка природа сама себи као украс ње иете. За наведеним, треба научитн дјевојчице свакој радњи; треба их научити да се гнушају залуднијех и фантастијех прпвидности, да њихово оно што је добро п јест а , буде: п јесли и , и њихово оно што није добро „ме" буде : „не/" Када дође дјевојвама дан удадбе, треба их увјерити, да срећа у њиховоме фамилијарноме животу неће зависити од мужевљога друштвенога живота, но шта више од њиховијех каквоћа и од њиховога карактера. На дан св. оца Шпиридона 1894. г. С талиЈанског Ј. Шарић, парох церански. Јавна захвалност. Од стране народа цркве Врањег Врда, као и од стране потписаног, част ми је, као цркве парох, најљенше изразити благодарност штованом младићу г. Виду Кукољу, трговцу у Санском Мосту, за придарени један петрахиљ врло фине бечке рађе, у вриједности од 12 фор. а. вр. што га је исти младић цркви Врањем Брду, храму св. Николе, придарпо, у име спомена гдје је боравио 7—8 год.; те, као