Bosansko-Hercegovački Istočnik

С в. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 165

и молимо се Вогу да се смидује на ово стадо, које је остало без свога пастира; а

покоЈНику нек даруЈе вјечни живот и рајско насеље. Бог да га прости и помилује! Ч " 11 *•

А I Т Архиепископ Константинопела, н( Након тромјесечнога удовства пријестола св. Златоуста, велика Христова Константинопо.љска црква доби опет свога духовног вођу. Прнзван свемогућом вол>ом Божјом, ступио је Антим VII. на најстарији васељенски патрпјаршески пријеето, даархнпастирски управља пајстарнјом Црквом, прослављеном безброј ним ликовима мученика и праведника, која је кроз неколико вијекова била расаднпцом истините вјере и извором свјетлостиХристове, давти свијету толико дивних свјетилника човјечијега ума п ступова православља, као што су: Андрија Првозвани, Нектарије, Јован Златоуст, Василије Велики, Глигорије Богослов. Фотије, Генадије, Днонисије Филипопољски, Григорије Пелагониски и многи други велики архипастири и учитељи цркве. 20. Јануара у заједничкој сједници св. Константинопољскога Синода и народиога савјета, састављено из 15 архијереја и 70 свјетовњака, народних иредставиика, огромном већином гласова, би изабран на пасељенски патријарашки пријесто митрополит Лерски и Колимноски Антнм Л Г И. Такав избор бијаше за све велико изнена^ење тијем више, што еу ме^у кандидатима били скоро сви чувенији јерарси васељенске цркве, при чему је свраћена опћа пажња на три најчувенија архипастира, — бившега констаитинопољскога патријарха Јоакима III, митрополита киличкога Никоднма и пикомидијскога Филотеја и, баш тада, кад је сваки изме^у њих држао да има на својој страни

И М VII. зога Рима, васељенскн Патријарх. сигурну већину, и да избор шегов па патријаршки пријесто не подлежи скоро никаквој сумњи, по неиспитаним путевима премудрога промисла Божјега, на високу и тешку службу бп призван архипастир, скоро најмање и најнезнатније епархије, који, по слабому и ограниченому човЈ *ечијему суду, не би имао никаква права да заузме тако високо иважно достоЈ - анство. Његова Светост, васељенски Патријарх Антим VII. родио се 1829. год. у граду Јанини (У Епиру) од побожних и пмућпих родитеља. Почетно васпитање доби младић у мј естној школи, а послије .стаде помагати оцу у трговини, али је ипак увијек жалио и тежио да посвети себе на службу Богу. 1Бегова марљивост, тежња за науком и богобојажљивост свратише нањегапажњу најупливнијега тада митрополита јанинскога Јоаникија, који, видећи таку способност код младића, узе га иод своју лпчну заштиту, рукоположи га за ^акона и посла га у богословску школу у Халки, да пзучава богословске науке. Године 1861 сврши ои ондЈ *е своју науку сјајно, п да допуии своЈ - е образовање, оде у Атину, гдје је слушао лекције на богословском факултету тамошњега свеучплишта. Баш у то доба изађе на свијет познато фамосно дјело Ренаново: „Живот Исуса Христа," које је инок Антим својим једним дјелом створио, убједљиво и ц темељито опровргао.