Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 313

% У најновијем добу мудровања о томе, у тој сферн, налазимо психолога Хамона. Тај научењак не давно написао је дјело о војсци и издао га на француском језику у Велгији под насловом: ,,Р$усћо1о1оре тИИагге ргоје$$Гоп које код нас не може добити квалифике „ ОрИте" Ми нисмо песимисте, али нисмо ни оптимисте. При том нисмо, а да нећемо признати и ону, која вели: г А Т и11а ге%и1а $те ехсерНопеР, с чим би се могао правдати писац номенутога дјела. Али ми се предомишљамо, када говоримо о војсци, која има велики замашај у социјалноме друштву својим моралом, својим врлинама, чашћу и осталим, с чим отпада свако психолошко апстрахтовање г. Хамона о војсци тим више, што се ми обзиремо и на Библију. Нећемо улазити у апсирирања душина г. Хамона у његовоме умовању о војсци; али долазимо на јаку потешкоћу оцијенити му дјело добре вол>е, у колико му сувремена диагноза о спору нимало није добро испала за руком, и ако му је дјело изашло на францускоме језику. Барем Екропа и Америка стоје на другим ногама и не желе које би им се хтјеле подметнути, а ни свака доктрнна, није да се прими, као нп све оно да се усвоји, што под облацнма лети да се једе. Не знамо да ли и свима великанима може бити све шта хоће; и Лав Толстој велики је филозоф; али и он има грднијех утопија (Крајцарова соната). Критика никоме не прашта, а јога мање коме остаје дужна. Ми нећемо заносити се великим умовањем, нити ћемо цитирати све велике свјетске психологе; али резервира ћемо се према војсци најпростијом курзивом; „ 2е1ш5 Иотиз Тиае те ЛеУОгаГ".

Такова је доктрпна и г. Хамона, тискана у Белгији, без да јој је г. писац рекао: „А/со Бог да и . Чудимо се таковоме дјелу, али врста таковога цвијећа није за нас и наш расадник. Ми у нашим годинама не знамо друкчије већ тако: „ Отпга гп паГига таШгехсеге с1еВеп1'\ па тако и ми удал.ујући се од г. Хамонове квалифпке о војсци, као лађа од драгана или баба од ђавола. Види се из психолошког су|ења да г. Хамон има тежак мозак; али и такав: да не познаје Библије, или неће да је познаје, судећи о војсцн тако, како он суди, а Библија друкчије. Ми смо за то готови статп на земљиште, с ког би били слободни рећи да је суд г. Хамона о војсци створен у мозгу му више као нека реклама против 1а1из дио" војске, нежели какова стварна мисао о војсци, истакнута. Како ми судимо о појаву најнајновијега дјела г. Хамона, ињорујући Бпблнју и све појаве у њој о војсци. ми смо га упоредили са Врзиним колом. Навели смо на првоме мјесту цитат ненадмашеног арфопоја Давнда, а навели смо га за то, да и с те стране прикријемо голотињу пишчеву и према природи. Није коректно баш ни према култури наба цивати се гнусилом на војску, као тијело које је изван аплаудација анархистичкијех. Мемоари војнички то су доказали; војска има своју иеторију, као и сва друга бића, Ми смо рели^иозисти, и стојимо уз релиђиозисте; за то осуђујемо анархизам, а и да нисмо што смо, опет би осудили људе таке касте. Ми кјерујемо у Бога а Бог спасава оне, који у њега вјерују. Руски, војник за Христа и за „царја" гине и даје живот; куд би г. Хаман са таковим људима? Такова тема биће нам у писању овога чланка: оеуђиваћемо нападаче на з