Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 374

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

Тијер ето тако вјерује "као и мн, и не обдањује корист одбране и чување величине и славе своје стаџбине, а с чим се другим то даде постнћи, ако не с војском? Војска је даклен потребита. Ствар је наравна, да се такова слава не постизава „ дресировамом животињом." г. Хамона — Жалосно! Тијер стари, и то не Тијер, већ велики Тијер и управо гени;е људске доброте у човјештву, одаје славу и величину своје отачбине војсци, те је покрај тога обасипље и учвршћује вјером говорећи: „Желио би да имам у рукама истину вјере, иа да је разлијем то цијелој земљи моје отаџбине Слава великому Тијеру и земљи, у којој му кости почивају! Та да, и како би то и било, да је човјек филозоф, а да у његовоме духу нема здравијех вјеровања; да је филозофски изображен и моралиста. а да нема истинскијех убјеђења? Умноме су развићу извјесна логична вјеровања услов, филозофскрме образовању, услов религиозно образовање , . . Прије^имо на што год друго, на говор и религију. Говором и религијом највише се човјек одликује од животиње; да није тога, неби било ни човјештва, — Кант. Наводећи људе здравога разума, како да квалифику јемо Капта, врсту суђења г. Хамона. о дресированој животињи, чујући пред нама Канта. свуд г. Хамона могли би смо назвати параголизмом. Рекли смо више пута да сви појави, који се у свијету појављују као чињеница, да ]е то дјеловање Божје, које налазимо у многом које чему па и математичкоме звјезданоме небу, па и у физикалнијем појавама. 0 фнзикалнијем шхјавама дјела воље Божије пружа нам Гедеон Маител, геолог трвдљу у овим истинама: „Ииак би морали вјеровати да је свака ирогилофизакална поЈава дјело Божиуе воле. физички ето рекосмо, а сад

хејдмо што и математнчки. Астроно (Њутн) Невтон вели: „ ВроЈвви мојијех матемажшчкијех рачуна тоттуно се слажу са кретањем звјезда, и тако све Јасније откривају величанствене мудроети. Па зато слава ти Боже сведржитељу, што си нрм дао силу и моЛ да гледамо и разумијевамо твоје иутеве" — (Цит. Милош св. „Источник" Анђелковић, 1883), Сви филозофи слажу се у томе, сви признају неопоречиву истину: без Бога и његове воље да нема ништа, па и онога да нема ништа, опет он истим управља. Материалисти, анархисти и атеисти, могу одрицати шта хоће; али нека би се ова као примјена припознала: „Господ умудрава сљепце, Господ подиже поништене, Господ љуби праведнике. Даклен, Господ све, па куд даље?: На по се пута не зауставља, треба ићи даље. С кога ћемо краја, редбаш незнамо; свуда широм поље отворено. Чујмо што нам вели лист који је почео излазнти у Београду у Србији. Он вели: „ Влада нека влада и1 ). Три ријечи, — с њима доста речено: оне би доста важиле код Израиљћана као и код нас, а дала би им важност и многа влада, јер су оне ескурзија анархизму: гђе свак хоће да влада, ту невлада нико. Тако је, али то већ није право и неће бити Пелагићу, физикусу Стојковићу и г. Хамону. За Пелагића знамо, који се давно и давно бламирао својом отвореном фалсификованом фантаЈ ) Логиски, мало ријечи, али много речено : сав је чланак пак сушта истина, у њему је речено шта у земљи није добро, шта би и како требало да буде то што није добро. И ми смо тога мнијења, јер гђе влада мир, ред, слога а влада влада, ту има добра и користи. Госггод је рекао: „Мир нека је свима, главе своје Госиоду приклонише а не доктринарија анархиста. Закони нису јучерашња установа. војска, цареви и владаоци, с.ве је то постало вољом Бозкијом, још тада, кад је и свијет постао, и тога ће нестати онда, када буде свему крај.