Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Стр 375

зијом, срамно пљунувши на свога Спаситеља, и још се безстидно торња гсроз српски народ. Ми ово рекосмо не од своје воље, већ чнсто онако: „аисЦаШг е! аћега рагз" а искључивши назоре; вјетар је пувао и пувао, па ће тако и Пелагића мозак извјетрити, а војске и државнога реда кго и свакад бити. Када би се војска дезорганизирала по жељи анархиста, Пелагић би особитим гласом подвнкнуо: Е риг лг тиоуе" ! а друг му Отојковић: „нема више у св: Причешчу дифтеритиса и . Мука је; Пелагић се не слуша а мање Стојковић, Бог ће и да.ље чукатн Балканско полуострво, народ, патње његове и искушења у овоме мучноме добу материализма. На муци се познају јунаци. Но Бог бдије и поврх љуцкијех мука. По своме темпераменту мисмо склони изводити људе из заблуде, ако се могу назвати да су људи, а и карати оне, који безобзирно и бестидно пљунуше на Спасетеља свога, или боље рећи; „ нечастиви на н,их и . И оиет се чудимо друштву, • које ме]ју собом држи такове врсте људи анархисте и атеисте. Чујмо како Е. К. Коивчеаи подвикује таковим људима: „0 како ]е невјерник за сажаљење " ! Другом згодом говорићемо ошпирније о великом научењаку Г. Г. а за сад ћемо малко стати. Гдје смо заостали, отуда треба и да отпочнемо, а почимљемо с Тацитом. Тацнт отпочимље своју историју, вриједиу и за нас; у истој он вели: „ Присшуаам к д]елу, које -је иуно убисшава, ужаснијех рашова, великијех буна, времену грозном н самим миром. Чешири, владаоца мачем убијепа■, три грађанска и много сиољнијех ратова. Уси/ешне ств*ри на исшоку, несретне на заиаду. Плирик узрујан, Галије нестало, Бришанија укроИена, и одмах изгубљена.

Сјединили се ирошиву нас сармашски и свевски народи. Дачанин се ирославио нагиим несреЛама. Па у мал' што скандал једнога лажнога Нерона не диже и саме ПарЛане ирошиву нас. ВеЛ је италија иогружена новим бједама, или шаквијем, које се иосље много бјекова врашише. Исцриљеие и иорушене иоморске варошм у н'л]богашијој ировинуији Камианије. Рим иожарима оиустошио изгорили најстарији храмови иа и сам Каиишолијом руком својијех грађана заиаљен\ (богати илод анархизма, какав данас Евроиу зашаласава. У памет!) „Оскверњена религија", велпко неиоштење у фамилијама /). Острова иуна изгнаника. иредгорја крвљу заширана! ! !). Ужасније је још бјеснило у Риму. илеменишост, имуЛносш, части, држате или нарушене, бијаху злочинства. а „врлине ворлху извјесшној смрти и . Награде делашора не бијаху мање мрске, него што им бијаху радње злочине. До једни свештенсшва и консулства као иљачку добијаху, други грабише мрокурашорства и друге власши у Риму узрујали и иреобразили цијели свијет мрзогиЛу и сшрахом. Слуге су иостале невјерне госиодарима, клијенши иатронима. Ко ниЈе неиријашељ, тога је иријашељ кињио и . Даклен,све вртлог и вратолом анархистима као и данас; што није било, гледа се да буде, чега нема гледа се да се створи; отац убија своје дијете, продаје његово месо, пече га и даје као прасеће за новце човјеку да га једе. Ужас! ! .' Вандализам још у XIX ви]еку — на жалост! ! ! „Оскверњена религија') врлине водиле извјесшноу смрши и т. д. Па куд онда? Закључку Римске Империје: с пропашћу морала, пропала и Империја. То х ) И „Одјек" радикални лист ето на жалост напада старину митрополита Михаила. док га ми — српство зовемо: Даница свијезда православне цркве.