Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

је истина, факт неопорјечив. То бјеше | који би закупили воду на исти начин, да тада; али има људи и данас таковога | дакше иостигиу своју иажњу, Ти су људи компаса, људи добе Римске Империје, \ обиљежене боје, сваком су познати. (Наставиће се).

0 ДУЖНОСТИМА ИАРОХ Превео с руско-славенекога Глава ! 1. Што је свештенство? од' кога је установљено? и на коју сврху? Свештенство је новозавјетна служба, установљена И. Христом. Састоји се из проповиједања слова божјег и свршавања тајана. којим се срествпма примирује грјешни човјек с Богом, утврђује се у вјери и светом животу и то с том цијељи, да постигне вјечни живот у славу божју. 2. Узвишеноет свештенства. Свештенство предао је-у новом завјету сам И. Христое својим ученицима и њиховим пријемницима. Шиљући Апостоле своје у свијет, дао \ им је заповијед 1 ). Ш(дш( ни ^ чнтј кја азики , крктЛ1Ц1 иућ КО ИЛ1А Отц^ И СмН(1 И ГКАТЛГШ буНДШЧ И^"К КЛ101ТИ еинкл .ЗЛПОК^Д^ЈСк. КЛ.Ик Мат. 28, 19 и 20). 3. Сврхе и предмет свештенства јесте тај, да би човјек, отпанувши од бога. ушљед гријеха и подвргнувши се вјечним казнама, опет у благодатно царство божје приведен био, и по том се у вјери и светом животу уеавршио тако, да би сјединивши се с Христом — као удови с главом уједно тијело-, могућви били постигнути вјечни живот у славу Извршитеља нашег спасења триипостасног Бога. *) Не само Апостолима, него и пријемницима Њиховим : епископима и презвитерима, као. што се види из обећања Христова: И н с -к км/ми бг-и-к ко кга днн до сконб1\КД. Апостоли нијесу живјели випте него лн други л.уди, али зато живе преко епиекопа и презвитера — својих пријемника, кој{! добивају тајну свегатенства један од другога а тако ће трајати до свршетка вијека. Апостол Павле, потврђујући ово, вели: И тои (ХрисТОСК КО31ШДМИ Пр?КИШ( НРБЕГћ) ДДЛТ* бСТТ^ ОКУ ОуКШ ЛпОГТОЛН ј ОКК1 Ж* пророкн, ОКК! ЖЕ клдгок^стники. окм пистири и оучнтми (ЕФес. 4."),

ИЈАЛНОГ СВЕШТЕНСТВА. П. Рафаиловић. свештеник. Говорећи о овом предмету, ап. Павле назива Апостолство своје службом примирења, т. ј. прирођења грјешника у благодат божју 2 ). Велико достојанство 3 ) свештенства слиједи отуда. што је оно од Христа Богочовјека установљено, да човјек цостигне велико блаженство, т. ј. вјечно спасење 4 ). По што је свештенички чин велико достојанство, то је он, као такав, скопчан 2 ) Всамескда ш Богд, придшрикшигш имск ик^ 1ис8ск Хр1СТОСћ И ДДКШЛГШ НАЛГћ СЛ&КЖИ ПрИЛ!Ирж']'ж: 3#Ш1 Богтч ко ХрГст^ /иТрт!. прИ/Иир^/Л ик^, т кдј^наа имт * С0Гр *6шЖ1б нук, И ПОЛОЖИК^ КТх НДГК СЛОКО ПрИ/НИрЖГА. (II. Кор. 5 и 16.; види Ефес, 4. 12 и 13). 3 ) Ови они, који намјеравају ступити у евеиггенички чин, морају се запитати зашто стунају у свегагенство и што као свештеник има, да ради. Као такав за дуго и дуго времена треба сам себе да испитује: ]*е'ли позван за сввштеника ; јели у стању, да извршује све оно, што се од њега тражи, јели достојан ; има ли срца, да и душу и живот свој жртвује за паству своју. Дан данас, на жалост' мало их је, који себе испитују него свештенство сматрају среством, које ће им послужити тековини материјалних срестава за живљење или славе, као што многи данашњи клирици ступају у калу^ерство не из, позива ; него ради будуће славе и умишљеног вишег положајз и достојанства. Нећу овдје. а дакако и није мјесто, износити дјела неких младих свештеника, који свепггенички чин не сматрају како би имали сматрати, него — занашом. Таких ми Срби имамо доста. Доста нам се на неке младе босанске-херцеговачке свештенике обрагити, па - смо се са свијем увјерили. 4 ). Достојанство свештенства потврђује Слово божје, кад свештеника назива: анђелом Господа Сведржитеља (Мат. 2, 7). анђелима цркве {Дгаок. 2, 1. 8. 12 ; 18; 3, 1, 7. 14.); свјетлошћу свијета (Мат. 5, 14, 16); пастирима стада Христова (I. пет. 5, 1, 2); помоћницнма и градитељима храма божјег (I Кор. 3, 9, 10). Св. Јован Златоусти вели у другој бесједи на другу послан. Тимотију; „Знадеш ли што је свештеник? Он је анђео Господњи". Св. Григорије Богослов у својој првој бесједи: „Свештеник служећи, са анђелима се дружи са анђелима прославља Бога, горњему Жртвенику жртве нриноси, с Христом свештенодјејствује, палог човјека у обновљени живот приводи". Св. Јован Златоуст у трећој књизи „о свештенству" ; глави 4. „говори:" Свештенство се истина обавља на земљи, али оно има значај небеске уредбе и то с пуно права. Службу ову није установио човјек, ни анђео ; ни арханђео, нити ма која створена сила, већ сами Господ, те је и призвао оне, који још. у тијелу бораве, да наочигледном преставе службу, анђелску.