Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 381

или клирика нашегп рељеве.каго од р. Саве до брда Дријена више Иваниде, ђе у дане посне јадјат МЈасо, јајца и сир — оубо: недуго ради!? Таки су неки наши млади попови, односно богословци, који су иначе ваљани. Срећа је што су још веома ријетки. А височког младог попу навео сам тп за примјер, који не треба нипошто никоме да послужи, јер је узрок врло штетнијех пошљедица. Ти ипак, драги мој,. знајући да си одређен на службу, коју је установио Господ, у којој ћеш одговарати не само за себе но и за многе, угледај се поуздано на оне, којц су дугогодишњи свој живот проводили у иравом посту и молитвама Богу. Јер ни један који се примп у ту службу, не жпви себи, нити умире себи 1 ); јер царство божје није јело ни пиће 2 ). Кад то знаш, онда нећеш никад чинити оно, одашто ће се повјерени ти људи, падајући и ти, спотицати. А за ово слушај ријечи блаженога Павла, који овако вели: ^Добро је нејести меса, и вина не пити, и оно не чинити, на што се твој брат апотиче, или адашта гори посшаје. и слади. Не губи јелом с.војијел онога за кога Христос умрије и 3 ). Напротпв, панућеш, као сваки, кога елобода у томе погледу бива на саблазан другпјех; п од казан цркве, односно под суд Спас гтеља нашега Бога. Јер што је уредила црква 4 ), да постоји и да се врши, служиоци њенп дужни су испуњавати. ,, Који епископ, или презвитер, или ђакон, или ииођакон, или чтец, или појач не пости , . нека се свугне, осим ако није заиријечен од тјелесне немоби: ако је свјетовњак, нека се одлуч.и иг >). Немој, дакле, пристајуЛи за онијем који се узносе, или за жељама свога трбуха, мрсити онда, кад је црква задранила 6 ), нити иостиши. кад није забранила мрсна јела, не ради душе, него ради другијех обзира' 1 ). ако мислиш и желиш да будеш вјеран син своје цркве, и достојан звања евештеничког. Јер, ево како говоре оци гангрског сабора у једном свом правилу. Који еиископ, без шјелесне иотребе, него просто што хо%е да се узноси, не обдржава иосшове, који су оиштче иредани !) Римљ. XIV, 7.; I Кор. VI, 19. 20. а ) Рим. XIV, 17. 3 ) Тамо XIV, -23. 5.; I Кор. VIII, 13. 1 4 ) Внди књ. о Должности, првзвитера 5 ) Ад. нрав. 69, испореди књ. Крмч. , лист 19. в ) Ап. прав. 59. ') Тамо 51. и 53.

и црквом чувани, а налази се ири шоме у пуној свијесши, нека је анатема ив ). Постови су од врло велике важности по свакога Хрпшћанпна у опште, и црква их од свију Хришћана изнуђава а на првоме мјесту од свештеника. Св. Јован Златоусти у својој бесједи, између осталога велн : Ћ 3а то што нијесм, иостили, ми смо изгнани из раја\ за то иостимо, да опет уђемо у рај 9 ) Постећи, буди милостив ирема сиромасима, и руку им подашљиву пружуј. Јер то вриједи много поред поста и молитве, јер милостиња Ие очистиши од грјехова 10 ) све који је год чине. У св, Писму говорп се много о томе, да ће примити плату сваки који милује сиромаха и убога, дајући милостињу од чистога срца и да га види Бог, а не од сујете и да га виде људи. Јер ко даје сиромашну, Господу зајам. даје, који ће му и платити за добро. А за то му никад неће мањкати, јер Бог надомирује. А ко одвраћа очи своје (од сиромаха), биће му много клетава 11 ). А с. Амвросије 13 ) вели : „ Нарани умирућег од глади; а ако га не нараниш, убио си га а . Не одступај дакле од божјих и црквенијех установа односно иоста и дијељена милостиње докле не дође час примања нерасиадљивога вијенца славе, час жеља иепуњенијех; а до тога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу. и муке, и потуцамо се 13 ). Пости, како ваља ностити, кад је прописано, молећи се Богу, да не будеш стављен. као ја, у окове мрачне тамнице! д) Владање над собом. Многи, особито у данашње вријеме, губе се због незнања да над собом владају. И није то мала ствар бити вјешт над собом владати. Онај, који се спрема да над собом влада, ако жели да одржи нобједу, ваља да има много очи са свију страна — као што вели свети Златоусти —, да има оштар поглед, да око ума не заклапа. Ово се захтијева од сваког човјека, који се о себи брине. А шта мислнш, према томе, у коликој ли се мјери го тражити има од тебе, који

8 ) Гангрс. саб. пр. 19.

9 ) Бесј. I на књ. Бит.

Ч>) Сир. Ш. 20.

») Прич. Сол XIX, 17 ; XXVIII. 27 ; ХХП, 9; 5. књ. Мој. XV, 7; проп. XI, 1. 2. Мчт. X, 42; П. Мор IX. 6.

1Ј ) <1е о§18 Ш>. 1. сар. 30

»») I Кор. IV, 11.