Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б. X ИСТОЧНИК

Стр. 383

^јелесне жеље, стижући моментално и на силу циљу, постају извјеџбаније а по томе и чешће и јаче. И|:ту је већ нужна већа енержија и воља да се човјек одржи не оборен. Ну, да те шта не облада 1 ) и не ослаби да не можеш владати над собом, мораш безусловно бјежати од сваког тјелесног гријеха и држати своје срце вазда чисто од неваљалијех помисала и жеља. Тако ћеш моћи имати здрав ум , који, на име, не ће бити помућен тјелеснијем страстима; а он ће ти тек бити најбоље средство, да над собом вазда владатп можеш. Одржиш ли се једном нли два нут у границама власти над собом, онда ћеш јачати у томе сваки пут, двоструко и троструко више, као вода у потоку, у који се се слијева више мањијех поточића. И тако си већ сигуран у ствари. Треба, на име, велика снага да би те могла свалити с те висине. Ти пак, мили мој, остаћи све на страну, знајући да живиш ради Бога, ради спасења свога и онијех, који ће ти се, по пријему свештенства, предати на управу. Одабери дакле тај, само тај једини правац: да угодиш ономе, именом кога даје ти се власт, не дајући се у науке туђе и различне, да те вјетар њезин у ланцима човјечијим, у преварама љуља као трску на води 2 ) — па ћеш моћи вазда собом владати. Али при томе никад не заборављај ријечи проповиједникове, који докикује, говорећи: „ Радуј се, младиИу за младости своје, и нека гае весели срце швоје док си млад. и ходи куда тс срце Ј ) I. Коринћ VI, 12. 2) Јевр. ХШ, 9.; ЕФес. IV, 14.; Мат. XI, 7. (Наста:

твоје води и куда очи швоје гледајух али знај да Ке хае за све то Ђог извесши на иут. Јер ће свако дјело Бог изнијети на суд и сваку тајну : била добра или зла г ) У прилог к томе препоручујем ти, да се чуваш од жеља младости, о чему сам ти и напријед говорио; докле законом не ступиш у брак. Тада пак још већма уздржавај себе, а на жену своју, која буде с тобом законом спојена у једно тијело, немој гледати с противу законом жељом, него живи с њоме једино из љубави, да рађаш ђецу и прослављаш Бога, а не по жељама које су од тијела. Истина је, да има много и много што шта у животу, одашто се запетн можеш, да панеш н да изгубиш снагу уздржања над собом, особито док си још млад и више роб тијела. Ћ Јер и љеполико лице — говоре златна уста св. Јована Златоустога, — и драж иокрета. и сшројност хода, и мекоЛа гласа, и иисане обрве, и наличено лице, и сжлетени курјаци, и бојадисана коса, и скупоцјеног одијела, и блијесак украса, и жпота камења. и мирисаве масти, и све остало, шшо род женски смишља, кадро је узнемирити душу, ако они нпје отврднула у запту уздржања' 1 ) За то, љубазни, запрегнувши бедра својега ума, буди тријезан 6 ) и за цијело не ћеш пустити превласти унутрашњијем покретима неваљалијех жеља! 3 ) Проповиједн. XI, 9.; ХГГ, 14. 4 ) О свештенству књ. VI, гл. 2. стр. 119. Ст. пр. од Јов Вучковића Нови Сад 1894. ђ 1. Цетр. 1. 13.; IV, 7.; V, 8. тће се).

0ДГ0В0РИ НА ИПТАЊА III. Да ли се умрлој дјеци држи помен, ако се држи, које молитве и јектенија треба узимати? „Гласник ■православис далматинскоисшријске еиархије" од 1894. г. бр. стр. 43.—45. расправио је ово питање стручно, логично и исцрпно_, па кад нас је тај лист у овом конкретном случају одмијенио, не

113 ПАСТИРСКЕ ПРАКСЕ. моремо друкчије, него да брату Луки донесемо мјесто нашег, тај одговор. „Треба ли држати помен и за умрлу дјецу ("само се по себи разумије за ону, која су крштена), кад је значај молитава за мртве, као што видјесмо, тај, да им Бог простп грпјехе и да их удостоји царства небеснога гдје праведници пребивају; ме^у гијем у младенаца нема ни „кол-