Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 384

Св. 10

иК1\"К ни 1ш:олнк1\- г к" гријеха, а по ријечима Сиаситељевијем „таковћ1\'к во естк цдр= стко невеснос" (Мат. XIX, 14), те према томе и вели се у завршној молитви младеначког опијела: „ХраиАи /иладжцм Го= споди вту нкш^кшн-клп* житји : вт^ вВдбш^лп*. же в-кц-к бготовавкж и/и^к пространство Двра= а<иово лоно, н по чистот'к ангелскдА св^ктоовразнаА /И -кстд, в^к нихж« водкорАК>тсА ира= кеднк^Тк д8си ?" Држећи се овијех навода из светога Писма и требника, а имајући пред очима поменути значај молитава за мртве, ми би могли на стављено иитање одговорити негативно, т. ј. да не треба држати помена умрлој дјеци, а то тијем прије, пхто не постоје никакви позитивни црквени прописи у том погледу, а и за то што нема нарочитог чина „вт*. па/Имтк бсопши^т*. /Илдд«нцјв г к ". Али оснивајући се 1. на томе, што нам се у св. Писму заповиједа: „творити молитвк!, лјолжУа", без назначења некијех особитијех околности, „за вса челов-ккн" (I. Тим. II, 1, Ефес. VI, 18. 19); 2. што „в-к Д0(И'к отцл невссилго лшоги овитми с8тк" (Јов. XIV, 2), а стање душа праведника у слави небеској и блаженство њихово има разне стеиене (Макарије Догмат. богосл. Т. II. стр. 543), према заслугама свакога: „ Кгиждо же своиз Л1зд8 пршлнтЋ по свое-и8 тр^дб" (I, Кор. ПЈ, 8), те према томе ни степен блаженства умрлнјех младенаца не море да буде у броју већвјех, јер се они нијесу на земљи подвизавали; 3. што на младенцима могу да почивају гријеси родитељски „И копросиша 0го Вченици вго, гллголкш ,е: равв1, кто со* гр^кши, с(и ли, или родителА его, ако сл-кпк родисА "; [Јов. IX, 2. 3], и што Вог ревнитељ походи гријехе отачке на сино-

вима до трећега и до четвртога кољена [Исх. XX, 5], и 4. што „Никтоже чистк отк скверни лш^ и едиит*. джк житја его нд зе/или" [Јова XIV, 4. 5]. — На основу свега тога држимо, да молења нијесу излишна ни умрлијем младенцима, шша вигие да су им благотворна, и нужна, у колнко им могу иомоЛи да постигну већи сшеиен блаженства у слави оца небескога, и да пх ослободе пред свевидеКим оком божјим од сваког „возл«здја" за гријехе родитељске и прародитељске, који на њима могу почивати: ГПто се пак тиче тога, што нема особитог ЧИНа „вт*. нд/иатк 8с0пшн\т\ л<л<ј» денцјв^к ", моремо примијеуити да га нема ни за свештенике ни монахе". Него, и кад би било истинито да мо* литве ништа не помажу умрлијем младенцима, као што не шкоде, ипак, не обзирући се на све оно што је досад казано, а с погледом на то што су молитве за мртве свакако корисне и самим онима, који се моле, по ријечима псалмопјевца; „Жолитвл Л10/А в*к (гкдро Л40С ВОЗВраТНСА" (Пс. XXXIV, 13) н Спаситеља: „Л1ир г к вдштк кт*. вдлп* возврлтитс/л" (Мат. X, 13.] — треба се молити и за умрлу дјецу ради самијех родитеља њиховијех. који у црквенијем молитвама траже утјеху својему уцвијељеном срцу и оснажење вјере своје. „Пролјнг ко ГосподВ л^олнт /иое, печалк /иок« прЕД^к ннлгк возв"к(ц8", вели цар и пророк Давид. Да, лакше је души, кад о жалости својој с ким проговоршп, када кажеш, или пролијеш сузе пред човјекохМ, у чију си доброту увјерен; али још лакше бива души, када свеблагоме Богу жалост своју откријеш, када иред Њим плачеш о својему јаду. Јест, слатко је и плакати,