Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 368

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

као леп иметак, а погоди — чиме? Т>убретом. Начинио је са децом својом корпе од сламе и лике, и шиљао их је све, колико је год деце пмпо, да купе по посаду, по пијаци и ио улицама коњско и свако друго марвено ђубре. Бивало је да после годишњи вашара и пијаца допесу у вече ^убрета 40 и више гомила. Тим ^убретом побол>шавао је и гиоио своје јутро и по и побољшавао, га је тако, да му је сва земља била као каква најлепша башта,. Била је, разуме се, жетва изврсна; за неколико година заштеди Трофим новаца, купи још земље два јутра, запати онда два коња и отпоче возити ^убре на њиву већма и више; за тим сакупи пчелино ђубре, гара, свакојака ђубрета и од свега тога поггравио је своје стање на славу ! Сад се један снн Трофинов изучио и учитељ је, кћи му се удала за ковача Николу Черненског, а други му син води земљорадњу на очевој земљи — ти га знаш — Прокогшје Бездомни, онај исти, 1нто онако велике камаре садева уз гумно своје на градском салашу. Наши су се људи смејали некад и њему и деци његовој, прозваше их шта вшпе „говноваљима" за то, што су купили ђубре, а ђубре их је баш и подигло. Сад је Бездомних 16 јутара земље и свака је зграда у бољем стању. Научише се од њега и други памети. Па дед, нађи сад код пас разбацано ђубре на посаду или где у другом месту. Деца већ непрестано запиткују и не могу да разуму да ђубре поправља и побољшава земљу. Том је наше сељане научио покојни Трофим. Никола. И ја сам читао, да се у Китајској земљп човечија поган по скупе новце купује за вртове и земљодјелство, и нећеш тамо нигде видити да пропада бадава.

Оиуфријв. Зашто ићи тако далеко ? пог иедај вемачке насељенике; собе још нема, а већ удешава место за то! У Немаца не пропада ништа бадава, без користи. Па и шта бп радили Немци у својој земљи, гдје је земља слаба, безплодна, кад је не би поправљали и побољшавалп свакојаким средствима? За то су Немцп и богати. — Па зар и наша земља не би давала свега, што је нужно, кад би у народу нашем били сви кућевни, богобојажљиви. трезвени и радеии, кад би сви, изучивши се књнзи, читали поучне и корисне књиге, а не би се ослањали једино на свој разум и своје знање и не би говорили: „Овако су живили оцеви и дедови наши, па ћемо на срећу и ми"! Мало ли што шта нису знали оци наши и дедови?! Још говоре, кад неће да раде и да мућну мозгом, да исправе рђаво на добро „код нас је од старина таково уређење" Но ето „уређење" од „уређења" различне је, — има уређења добрих и рђавих". А из тих уређења, који се наш народ овда — онда држао баш глупо и слепо, долазе к нама странци и отимају од нас оно, што су нам оставили ти оцн и дедови, јер долазе с умом и са знањем. Никола. Ја ћу зацело куповати добрих књига, читаћу их и учићу се; а како што разумем, одмах ћу покушати, датако радим, како је у књигама написано. Онуфрије. До саме смрти, синко, човек треба да се учи и да нспитава на делу оно, до чега је дошао овојим умом или читањем књига. Имају Руси и мудру пословицу за овај случај: „век живи •век се учи". А узрадиш ли земљу и њиву рећићу ти ово, што сам искусио у другом животу свом. Прво и ирво , не жали труда за своју њиву. Мање више да по-