Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 369

сејега на добро ураЈјеној земљи, што је боље земља ура^ена, тим боље ће родити. Носејеш ли на добро урађеној земљи, очишћеној од траве, — имаћеш жетву лепу, а посејеш ли ма како, не ћеш ни семе извадити и трудови ће ти пропасти бадава. Друго , уложи у земљу, добићеш из ње са добитом. На^убриш ли је, она ће ти скупо наплатити труд свој жетвом. „Не искушавај Господа" и не говори каКо Бог дб,, тако ће родити". Бог даје, али Он не даје ленштини и спавану „Бог даје оном, ко с Богом ради, и није дугих ноката. Особито ти кажем: старај се и брини се за.ливаде. Оне су ти изврсне и држе се без рада: треба је оградити јендеком; а кад дође пролеће, узми гвоздене грабље, лопату и виле, и не буди лењ да поравнпш на њима сву маховину и да је свучеш, где је има. Маховнна је на ливади исто, што и краста на телу: она убија растење траве, јер не пушта сунца до шеног корена. Ја овако поправљам моју ликаду : поспем је меким трулим ^убрето н осим тога сваке године поиалим на н>ој коров и посејем је детелином и јечмом. Дођеш ли ми други пут, ићићемо заједно у поље и онди ћу ти све потанко рећи, како сам радпо и радим. Никола. А код нас сељани и не знају да се ливада може поправити и побољшати. Онуфрнје. Не знају, јер до ових времена имали су пашњаке. Комисија по деоби ледина није ништа оставила сељанима, тако их је невоља свему сад научила. Наскоро се јако латише ливада и више су се за ливаде бринули, него за ледине. Но наравно, да их је невоља још више испекла и научила. 0 овоме бих ти морао много говорити, но време је већ да завршим наш разговор о другој чаробној

трави* А други пут ћу ти приповедати о трећој, која се зов еумерност и трезввност. Овде ће бити и занимљива историја. IV. Онуфрије. Знаш ли сад каква је моја трећа трава ? Никола. Знам: умерност и трезвеност. Онуфри)в. То су тако лепе и корисне траве, да би их требало посејати и расадити по целом нашем руском крају, па и по целом свету. Семење тих трава била је посејала код нас у Галицији наша консисторија, и по њеном указу, заузеше се у почетку јако свештеници, да га посеју. По селима такође показаше се већ лепи изданци, но мало по мало, они увенуше, опадоше, помешаше се са смрдљивим травама, коровом и чкаљем, и сад је коров и чкаљ мал' не сасвим превладао. Сад о њима се и не говори код нас ништа, сасвим се заборавило. Никола. Ја не разумем о чему то ти говориш? Онуфрнје. Говорићу јасније. Слушај, сине мој: пијанство је у народу готово то исто, што је болест „рак" у човеку. А та је болест грозна: појави се у телу човечијем, а не осети се, — па иочне га јести и пушта свој грозни корен све дубље и дубље. Искусшш лекарима пође кад-кад за руком да исеку рак из тела, и тим спасу болесника. но чешће, мал' не увек, дође смрт у грознпм мукама . С тога, кад помислим на наш народ, кад пог.ледам на тешки му труд и на те опет силне полинкаре, крчме и кафане, — како ли то они зову — на то његово сиромаштво, и на те његове грехе и беаакоња, што се излегу у крчмама, — то веруј ми, не један пут сам плакао. Па тако исто, кад је код нас, тако је нак, можда веће још, него код нас, бнло пре пијан1 *