Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 420

Б.-Х, ИСТОЧНИК

Св. 11

представио проповјед божјега слова, као најпречу и најсветију обавезу њиховог свештеннчког чпна. Та ми сви готово, с малим, вала, изузетком, не сматрамо проповјед за таку, но за само споредну и уз то још мучну дужност, а колико нас има, што је у опћ.е, Боже прости, и не сматрамо ни како за дузкност своје свештеничке слузкбе. Ни о потроби проповједања није нам писац ништа више казао. „Прије но што речемо вели — да је свештенство наше у цркви . . безусловно дужно проповиједати: морамо виђети, има ли шта, шта му чини сметње са свијем или парцијално у погледу оиога, што се од њега по праву има изнуђавати". И онда нам изноеи писац те сметње, које — му узгред буди речено — „могу бити различне, премда не свеколпке безусловие, всћ и у различној мјери". Оне, којс налази, да су попајглавније, сам их износи, ш* мх сам н обара и то све на таки начин, да п.ч осуђени читаоц мора суморно одуивати са рп јечима: жпв ми био Тодор, да се чини говор! /\ко ко не вјерује, нек изволи прочитати бар онај задњи пасус, ону управо рећи делирију на стр. 94. Да је свешгеник бевусловно дужан проповједати, то изводи писац из Н Ст. Милове теорије, па онда ти истом потврђује ап. Павлом !! Он не црта положаја наше цркве, њезин живот и њезине сшхЂне и унутрашње односе напрам конфесија у нашим развјерним домовинама, па да нам се онда из те илусграсије сама од себе потреба тога живљег рада у својој величини покаже, но ти просто и једноставно гуди : „ГТроповиједање, односно ваука народу, била је свакад нужна, аданасјеиод пријеке иотребе!" Без икаког заједања, мене је за сво вријеме читања тога чланка одузимало чувство оног човјека, којн ради подмирења неке извјесне потребе дође у продаваоннцу с фирмом неке извјесне робе, па кад тамо, а оно у њој : свашта којешта — бакадук: ствари разбацане, не распремљене, а од оног. што он тражи, нешто мало стоји у једном буџаку, а то је овдје оно, што нам говори писац о народноме еујевјерју. Доиста, вјерске предрасуде и сујевјерице јесу пјеге на души човјечјој, које еметају свјетлим зрацима хриетове науке, да евом својом топлином утичу на разум и на срце људсхсо. А колико се тај коров укорјенио по свпма крајевпма нашијех домовина, познато нам је свима. Странци нам уписују сујевјерје

чак као негативну црту нашег карактера: „Чтокг' КПО/Ш^ О^ЛрИКТ(рНЗОКЛТћ Сјрсокт^, ЖОК^ОДИ/ИО ПОГОКОрИТћ о Љк-брТн, гилћно (М !про<трлнжио.итч .жждК нн.ин. о клждлго С(ркл .иножктко прн/И^тг ^ороши^ч, н дКрнћП!, /ииожктко Б/Мгопр'['лтнћ1Јс и з.ж^- прЈдзил/ИЖОкижн". (6. Н Водокозои). Тај коров смета свестраном готово напретку народном, и ми га треба да свестранпм силама затиремо; али ролико тог корова других врста има, колико наших п не мање снажних сметња има, што нам коче точак црквено-народнога живота и што нам живо указују на потребу проповједнпчког рада. За што нам их писац није, ако не све испрпио, а оно бчр неколике изнио и пропратио? Ми се богме од њег, као писца потребе проповједања, не можемо овим само, никада задовољити! ПГта ли мисли писац кад говори на стр. У7. у првом ступцу: „А тако раде, жали Боже, многи наши данашњп свештеници, изузевши пе колико мислећих људи, који се за своју сопствену цијељ баве . . . пословима". И одмах при дну истог етупца говорећи, да се свештенпци од проповј. дужности не смију „дати завести никаковијем махинацпјама и ради себе самијех, ради својил личних иптереса — свога сопствепог опетанка, јер Д. Ст. Миљ овако вели . . ." Мисли ли писац тијем, да свештеник треба дч прс повједа и !кк!рнлгш ради прибитка и ради моралне своје користи? Ако тако мисли —криво мисли ! Свештеник је и овдје, као и п]Н1 тајнама средство, нреко којег Дух Свети утиче на људе. ГБеговом личношћу служи се Он за екоје дјеловање и, иреповједнак усудил' се игеад процовједати ма из каке друге побуде, а не искључиво само славе ради имена Божјега а на сазидавање вјерних —- то он више Христа не проповједа, већ сам себе, дар свој за нужду каку и потребу своју и т. д. „ЈГичност је та прозрачна среднна, кроз коју нролазе зраци вјечне истине, који греју в осветљуј у човечанетво". (Самарин у преводу). Сав чланак очај претрпац је цитатима француских публициста и аустријских фелдмаршала, Енглез Мил заступљен је па сваком ступцу у толикој мјери, да нам се чини, е је тај човјек некакав важни пасторалпста хрпшћанеке цркве. И уводни а изводни кон- ц многкх њсгових мисли јесу разлагања Милова, које писац назор интерпретира у корист овога глагољања. Ја не знам рашта то он све чини код нашпјех толикијех