Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 431

ВЈЕЖАЊЕ У ЕГИПАТ.

ЈеванЈј. Мат. 2. 13—23

П ри биљежио : П. Кад иеточни мудраци одоше Тад анђео Јосифу се јави : Ч Узми дјете и матер његову, Па бјежите у Египат равни!" „Тамо буд'те све док ја не дођем И док кажем — шта ће те радити, Јер ће Ирод тражити дијете, — Радо би га хтио погубити" . . . Кад се Јосиф иза сна пробуди, Узме дјете и матер његову, Па по ноћи он се на пут крену У Египат, у ту земљу нову. Тамо бјеху — док не умре Ирод. — Тако ј' бнла нареДба од Бога, ГПто је преко свог пророва реко: „Из Егинта дозвах сина мога" !

С. Ианчевић, јеромонах. Кад је Ирод пр'јевару видио, — П1то мудраци њему учинише, Да заповјест те по Витлејемској Околини — сву дјецу побише. А кад Ирод крволочни умре У сну анђ'о Јосифу се јави, И рече му, да се натраг врати, 0 да име свето, Бож'је слави. „Умрли су онп — што гоњаху дјете, И што жедни бјеху — крви бож'јег' сина, Па еада се врати и не бој се ништа, Богје сатр'о — свога сина — душманина" ! Послуш'о је Јосиф анђеоске р'јечи, Дигао се одма и спремат се пош'о, Уз'о малог Христа и његову мајку, На је с' њима срећно у Назарет дош'о. У Бос. Петровцу 14./VII. 1895. Богд. Р. Милановић-Крајишник.

ПОУКА*). Св. оца Јеврема Сирина о вршењу добрих дјела «Љуб. слушаоци! Ово нас данашње в^ијеме,

— вријеме благодатног Христовог царства нуди и приводи, да вршимо — чинимо добра дјела, ради вјечног живота и блаженства. Јер, ко овај времени, земаљсгеи живот, распуштено и страсно проводи, тражећи. да тјелу угоди, тражећи славу и уживање, очек\'је га неумитна смрт, м. његову славу и уживање, постпзање срам п неспокојство. Према томе, погевареним п необузданим људима је смрт у правом смислу смрт — нагеао, а добрим и побожним вијенац, и иохваза ; хрђана је се (смртн) боје и 'страше, а добри и иобожнн радо је очекују Сви ми, и, без оног пошљедњег дана овде на земљи можемо увндити слику добра п зла, живота и смрти, награде и казни, што ће, по св. писму, у пуној мјери у загробном животу људе према свом раду постићн. Тако видимо, да многи

силни и разметачп и оез пошљедњег дана овде на аемљи добивају осуђење и геазну; да, неправедне судије од осуђених осуђени бивају ; да многи богати — тврдице осиромашише; мудри на једанпут поманиташе; спажни изнемогоше; здрави се разбољеше; радосни п весели оплакаше; државе многе пропадоше, а друге устадоше. ('амо. агео хоћемо признати, видимо, да данас ништа извјесно ни стално нема међу људима. Шта више, ријетко да има геоји праведан и богоугодан човјек у евијету, као што и пророге Михеј прорече: несша иобожног са земле и нс.ма тг-равог међу мудима (7: 2); дтеца бесчасте своје родитеље, јер син грди оца, кћн устаје на матер, снаха на свскрву своју СМих. 7с 6); жене се одмећу од људи својих и непоштују их; мужевц не држе завјет према женама, него их злостављају и за робиње сматрају; млађи нс признају и не поштују

*) Овај чланак иавађен је из шестомјеечног нролога светих. Пролог је великом колу ииочн у манаетиру Дјевичићу

\