Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 432

Б.-Х. ИСТ0ЧШ1К

Св. 11

старце, а старци не живе, и не владају се примјерно — за углед према млађим, јер су им у устима зле ријечи, сладоет у беспослици и пијанству ; нема вјеровања ближњи у близкњега, ни сусјед у сусједа; не смијг се ко усудпти и брату рођеном савјет дати, или, какву тајну открпти, јер одмах у себи замишља хрђаве и пакосне намјере, Св?л, — као тпто прор. Михеј рече, вребају крв, сваки лови брата свога мрежом (7 : 2). Завист и пријевара овим: евијетом завладале су; самовољство је прекипљело; на вјеру се заборавило, те се вјерује по својим зкељама и тежњама, или никако. Али, с тим такво невјерство непе вјеру Божију укипути (Рим. 3: 3). Но, то ее није само народу опазило нечестије већ и код многих свештеника оиавила се скандалозна равнодушност према светињи вјере. Већином се данас осуђује и криви Бог, што су толика зла и лукавства у свијету, а не расуђује се. да је Господ Бог нама људима дао разум да своју вољу обуздамо; да добро мислимо, него напротнв замишљамо лукавства; снагу нам ]е дао, да и ми друге слабомоћне подигнемо, а ми се силни градимо, те сиротињи се ругамо и н.ој поругу чпнимо; власт нам је дао, да и ми .друге заштићавамо и бранимо, а ми их, као невине

и праведне мучимо и злостављамо. Дакле, нити има правде ни праведна еуда. Ишчезе љубав, завист, злоба и мржња се умножи,- погази се и понижи доброта, а пресвоји ее лицемјеретво; запусти се смиреност, у.своји се гордост; пресгаде истина, а земљом лаж завлада; у свему је народ непокоран, синови лажљиви, који не%е да слушају закона божијег (Иеајије 20: 9) 0, велика је дубина благости и дуго трпљењу божијем! Како, дз због свију ових зала не гњеви се већ, нити осуђује? Али не, као немогућ, него као свемогућ, на један пут ће дати осуђење и казну за овака зла. Као милостиви отац, не употребљује још гњев, него нас милује, жели и од нас очекује, да би се поправили и покајали. 0 човјече! главно је свему што си чуо: (еклез 12; 13) Бога се бој, владај се ио заповједима његрвим., служи му и л>уби га од свега срца и све душе своје (У књ. Мојс. 10: 12) јер то је све човјеку (еклез 12: 13). Као најдивнијем створу његовом. Молим вас пак, бра%о, пфимите ријеч поучења (евр. 13: 22). И Бог мира и љубави би,Ие с вама (П кор. 13. 11)) У ФаковиИима 10/8 1895. С словенског превес и допунио Теодосије С. Поповић. парох Факовићки

Р А < Св. Петар Петровић-Његош, владика и господар црногорски, ради његовијех велики заслуга за јуначку земљу црногорску, прозван је још одавна светим\ а сад читамо у листу „Просвјети", у синодалној Типографији у Москви, напечатано му је и нравило службе, те ће се према наредби црногорског мшрополита од сад сваке године 18. октобра у свима црногорским црквама служити св служба св. Петру , цетињском чудотворцу, чије нетљене моћи почивају у манастиру цетињскоме. ВисокопреосвеЂеном г. митрополиту Србије Михаилу навршило се је ове године на св. Петку 41 година, од кад је постао архијереј. Он је за све то вријеме био прави пастир, па и онда, кад Је морао да се бори с неправдом, доказао је, да

Н 0. га ништа не може скренути с правог пута. Он је обогатио нашу сиромашну богословску књижевност својим књижевним радовима, често се је појављивао као добротвор цркве и школе и, можемо слободно рећи, да је мало у православљу таких јерарха, као што је митрополит Михаило. Да награде тога великана ма у колико, епископи га србијански одликоваше ријетким одликовањем у нашој цркви, бијелои камилавком. и панакамилавком , ва којој блиста крст од драгог камења. Занста и приличи тако одликовање такоме јерарху, коме је мала награда за његове труде. И ми се придружујемо жељама пријатеља Његова високопреосвештенства — а то је сав православни свијет, да много још поживн на понос православљу и Српству. Живио!