Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИОТОЧИИК

Стр. 433

Папа Лав XIII. желећ да оно поправи, што су његови предшасници, а особито имењак му Дав IX. покварили, залислио је племениту мисао, а та је да се прекине срамни расцјеп у Аристовој цркви, па да буде опет „едно сг^до н единт. пд(тирк"< као што је некада било. То је заиста лијепа мисао и сви је за таку држе. Но папа Лав ХШ. криво тумачи оно „единг пштмр", као и остали, што су прије њега били. Он иод тим „един-к п.«тмјж", разумнјева себе — папу. Да је то неистина, то сав православни и неправославни беснристрани свијет зна, јер је по критичном истрансивању доказано, да* није римску цркву основао апостол Петар, већ апостол Павле, а осим тога апостол Иетар није био Христу ни већи ни мањи од оеталих апостола. Папа Лав ХШ. тражи још, да православна црква призна п , -Јале заблуде, које су на западу поникле од његова скретања с правог пута, па до данас. Да опомене православл>е, каква му опасност пријети, Васељенска је црква послала посланицу свима православним хришћанима, која је разборито и научењачки написана и, која је уједно достојан одговор на „енциклику" папину од прошле године. Ову важму иосланицу до■ нијеКемо у цијелости у идуЛем броју нашега листа. За бављења Његова Величанства у Загребу у октобру о. г. догодио се је немио догађај, који мора сваког православног дирнути. Неваспитана руља ђака, коју је опоио дух неких занешењака, напали су на српско-православну цркву н полупали јој прозоре, на којима су биле слике св. угодника. 5' вјерени смо, да православни никада не бп тако што учинили, а још је веће изненађење овдје, што су у томе одвратном нослу били и неки римокатоличкп свештеници, којима правоелавна црква није само „шизматична" и „јеретичка" него није ни хришћанска, па су мислили да ће је порушити једним каменчпћем. ЕВегово ]е Величанство отишло незадовољно из Загреба. Како „Оарајевски лист" јавља, ти су жалосни ђаци осуђени на три недјеље а неки на мјесец до 6 затвора. Тако п треба онима, који не штују ни вјерска чуветва свога ближњега и брата. Школски празник. На предлог АЕ. М, конзисторије Дабро-босанске Епархије од 5./17. окт. 1895. број 2373, висока зсмаљека влвда за Босну и Херцеговину својом велецијењеном наредбом

од 31. октобра 1395. број 129.018/1. објавила је на све окружне области, све котарске областп. котарске испоетаве, на г. комесара за град Сарајево, на управитељство гимназије, на техничку средњу школу. на учитељску школу и на занатлијску школу у Сарајеву, те на управптел.ство гимназије у Мостару и велику реалку у Бањој-луци: „да се источно-православни благдан св. великомученик Димитрија (Митров-дан) 7. новембра ( . о1 ^-уврсти деђ? оне фериЈалне празнико, који су назначени под в.) у наредбама од 3 априла 1884. број 7033 н од 2. јула 1885. број 14.631 и, да се тај дан имаде сматрати као школски празнпк. Српско-православно црквено- пјевачко душтво „Слога" у Сарајеву приредило је друштвену забаву у корист евоје благајне 3. септембра о. г Пјесме су отпјеване на опште задовол>ство, а „Три бекрије" шаљиви комад у 3 радње с пјевањем, кога су престављали члановп тога друштва, одигран је како треба. Осим поуке кој^ смо из тога комада црпили, шала насје подоб |10 заносила, слатко смо се насмијали при многпм епизодимч, које су у игри по реду долазили. Друштво заслужује потпуну хвалу присутне публике. Срп. правосл. црк.-пјевачко друштво „Гусле" у Мостару, такође је пмало свој у забаву I. октобра о. г. са пјевањем и преетавом „Отари и његов син Хусар." И на једној и гругој забавм, евирале су војничке музике. Имендан Њзз ц. и кр. ззличанства царице и краљице Јелисавете, проелављен је овде 7. новембра о. г. уз свечано благодарење у новој ерп. правосл. цркви. Благодарење је одслужпо високоиреосвештени АЕ. и Митрополит наш г. Ђорђе Николајевић уз асиетенцију : 2 архимандрита 3 прота 6. свештеннка и 2 ђакона. Благодарењу је приеуствовао Његова преузвишеноет Барон Кучера са чиновннштвом војног и цивилног сталежа, многи варод и ученици са својим наставницпма из овомјесних завода, као срп. прав. црквено пјевачко друшчво „Слога". При свршетку „молебствија", Њег. високопреосвештенство изјавило је своју и народну оданост Прејасном престолу владалачком, преузвишеном г. Барону.