Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 434

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Храмовска црквена слава старе сарајевске дркве, прослављена је на дан св. Арангела Махаила и ове год. свечаном архијерејском службом. Његово Високопреосвештенствр митрополит Николајевић на овој слузкби изволио је суплента рељевског богословског училигпта Константина Ча.виИа рукоположити у чин презвитера (јеромонаха), а монаха Теофила Савића произвести у чин ђакона (јероћакона;. Богослужење, бдеиија. јутрење и литургије трајало од б-9 1 /^ с. изјутра, Ма да нам наш љубл>ени митрополит од неког јзремзна поболпјева, ипак је тако тешку службу црквену издржао јуначки, као и свагда. — Бог нека нашој св. цркви милостив буде, и ЕБегово високопреосвештенство још народу своме очува чесна, здрава и долгоденствујушча! Овијем даном измијенуте су старе црквене клисаре (тутори) и зампјењени новим. Из листова дознајемо да је рашко-иризрен ско посланство у особама г. г. X. Петра Мич<.товића и X. Жпвка ИГантрића прпспјело у Царпград еа пуномоћи од стране онамошњег српеког народа, да моли Његову светост вселенског патријарха, да се у Призрену за митрополита иостави г. Дионисије ПешровиЛ , архимандрит из Скопља. Та ви]ест обрадовала нас је у толико, што се тамошње ерпско становништво заузима, да на призренску архијерејску столпцу еједне Србин — владика; а још више и за то, 1Пто је г. архимандрит Петровпћ наш земљак боеанац, који је ееби тако лијепог повјерења знао -стећи, и у оном народу, изван своје домовине Босне. (Нова јеврејека секта). У Русији је основана нова јеврејска секта, која ће се звати Новп Израиљ. Ова секта одбацује рззјашњење старог завета по тадмуду, те не признаје талмуд. Ово је псповједање пове секте: \. Пет Мојспјевих књига ; 2. понедјељак сматрају првпм дапом у седмици, те светкују недјељу; 3. одбацују обрезање. 4. молитве у духу талмуда иеправиће ее у духу нове секте; 5. синагога ће се зватп Нови Израиљ; 6. јешће свако меео, које једу Хрпшћани; 7. руеки језик примају за домаћи јсзнк; 8. испуњаваће све грађанске дужности, 'на|х»чито војничку дужност; 9. чланови ове еекте не смију да кајпшаре; 10. Нови Израпљ вао секта организоваће се, кад влада одобри

правила; 11. секта заутијева потпуно уживање грађанскпх права и нарочиту дозволу за склапање мјеџговитих бракова; 12. ради разлике од Талмудиста, носиће секташи знак па одијелу. (Најјачи чозјек на свијету). Бечки лист п Баз т1;еге®вап1;е В1аМ и од 7, новембра (по нов^) 1895. год, — доноси четири слике у разним позитурама, „најјачега човјека на свпјету" — Драгољуба МихајловиКа Србина из Србије, по занпм.чњу медицинара у четвртој години, а попраћа их овнм описом: у Бечу се находи сада човјек, кога медицински и атлетски ауторитети држе за најснажнија човјака у свијету. Овај дпв није још показао никакве јавне пробе о својој надчовјечанској јачини; ну, цио начин тјелесне грађе, развијеност његових мишића, дали су потпуна оправдања назначеним личностима, да му прогностикују да он припада дивскоме роду и да га нико од мајетора и љубитеља атлетства у јачини неће моћи достићи, кад се он само буде извјеџбао. Млади је голијат ђак меде-цине на бечкоме универзитету. Г. Драгољуб Михајловпћ, Србин, рођен у Алексинцу у Србији. Њему је тек 23. године, а начинио је у својој отапбинн сензације својом изванредном јачином, јер се одиста није могао нико мјерити с њиме у тјелееној снази. Кад је дошао у Беч, било је сасвпм појмљиво, да је потражио бечке атлете, који уживају знатна глаоа у иностранству, и опробао је своју снагу са снагом бечких атлета. У атлетском клубу „Херкулес", којем је управитељ добро познати атлета Кирил Витеза, чпнио је српски атлета више пута пробу своје јгт.чине; и Витеза који са правом се рећи може, да спада међ најјаче људе на свету, издао је младом медицинару снједоџбу, да он и данас, још неизвјеџбан у атлетској вјештпни, заслужује прво мјесто међу најјачим људима на свијету, Мпхаиловићеве су колеге са универзитета много говорилп о његовој јачини; а један од најчувенијех анатома на универзитету деМонстровао је једном приликом својим ђацима у учионици, изванредно развијену муск.улатуру и снагу српскога ђака; п та је денонетраццја у толико већу сензацију учинила, кад професор рече. да још нпје видио тако развијене мишиће. Мнханловићеву су снагу мјерили, и дошло се до увиђења. да је. он у стању дг1 убије човјека једним евојим ударом. Он _^е исто тако доказао, да се може уенјешно бо-