Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 450

Б. .V. ИСТОЧВИК

Св 12

кије труби, да се, тобож, породио био лијеи однос и узајмност између словенских илемепа и јерараха ргшске цртсве ; јер, и ако његово блажеиство неће да зна, меЈју тим историја јасно говори, да свегитени апостоли Славена , о којима је ријеч, внше по днијеше зла и оиаснссти у раду њиховом од јепископа римских, проклествима и иротивзаконим радшама ових, (и гнусно се гонише од Франачких јепископа напнстај, него од самих незнабожачких становнака оних земаља. Зна. на сваки начин 1Бегово блажеиство, да уиокојеног >/ Госиоди блаженог Методиуа 1 ) — две ст >тине од шегових ученика и највпђенијих, п јслиЈс многе борбе иротив незаконе радп.е Понтификија римских, протјерани су из Моравске, и спроведени војеном сило.м иреко границе исте, одакле су се послије расијали по Бугарској п другим мјестима, и да иослије изгнања образованијегсловенског клира (свегптенства) истурена је и типичносг источна са словенским језиком, који бијаше у употреби, и тако у току времена уништи се сваки траг иравославља у јеиархијама оним. И ово је све учнњено званичном сарадшом јеиископа римских, на начин, који најмање служи иа част светињи јепископскОг достојанства. Али од свих овпу злих покушаја спасеке божанском благошЛу неповрије^ене иравославне славенске цркве и ирељубазне кћери православне источне, а нарочито велика и славна богоспасајеме Русије, чувају и чуваће до свршетка вијекова православну вјеру, и дају јасне доказе своје'слободе у Христу. Узалуд, дакле, паиска енциклика. обећа.ча славенским црквама г.реЛне дане и величину : ; јер бла^ оволењем преблагога Бога имају већ сва та блага, и чврсто стоје г ) Ћприло и Методије свеши су за Сдавене, у опште а не само блажено уиокојена, ^Преводилац].

уз своје отачаско православље, поносећи се њиме у Христу. 23. Пошто овако стоје ствари, а то су и докази из црквене историје, којн се не могу иорећи, али, старајући се по дужности, обраћамо ријеч народимг на западу, који из незнања истините и неумитне историје црквене лаковјерно се повукоше и сљедују нротивјеванђелскпм и безаконим новотаријама иапства, н оцијенљени тако,далеко се налазе од једне, свете, саборне и апостолске православне Христове цркве, која јесте; и „Ц рква Ђога жива, сшуб и шврђава исшине " (Тим. I. 3, 15.) и у којој светлише у побожности и православној вјери њиховн пријетци и пра оци кроз цијелих девет вијекова, и бијеху впјерни и часни чланови псте, сљедећп вјерно и стално одредбама Богом сабраних васељенскчх сабора. 24. Народи хрнстољубиви славних земаља на западу! Радујемо се, иначе, гледајући вас, да имате љубав Христову. руковођени својпм зДравнм разумом, да без ејсре у Христа немогуНе је угодити Ђогу (Јев. 11, 16.), али је јасно само по себн свакоме, који право мисли, да спасителна вјера у Христа, на сваки начии треба да је ирава у свему и сагласна еветоме иисму и апостолским иредањима, на којима се оснива учење божанских отаца и седам светих васељен ских сабора. Осим тога, јасно је, да саборна црква божнја, која држи у крилима својн.м недирнуто.неиоремећено н непотвријеђено ту сиасителну вјеру, каоБожански аманеш. онако, како је од вајкада предана и од божанскпх отаца духом светим развијена и утврђеиа првих девет вијекова, јесте пста, једна и једнака непрестано кроз сва времена, а не она, која се мијења п разно дотјерује током времена, јер јеванђелске истине никад не прнмају предру-