Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Стр 451

гојачење и измјену, или наиредаку времену, као разни философски системи, — јер је : „Псус Христос јуче и динас исти и вавијек и (Јев 13, 8). Одакле и свештени ВиИентије из свештеног манастира Лирина у Галм|м. млијеком отачаске' побожности отхрањен, а живио је око половине V. вијека, врло мудро и иравославно црта истину вјере и општност цркве, кад каже: саборној цркви, оно нам је највише вижно држати, гито је свуда у што је свагда и гито је се од свих вјеровало. Јер ово је доисша и у главноме саборно; као тто и сила саме те ријечи иразум објагиња' вају. што се од свуда : готово, све, обузима. Овакч Ле иак бгши, ако се одржимо сљедујући овој укупности, старини и сагласности." 1 ) Ну као што је напријед рачено, западна црква од десетог вијека на овамо разна страна и јеретичка учења и новотарије увукла је у себе кроз папство, те се тако оцјепила ц удалила од источне и православне Христове цркве. И колпка је нужда вашег повратка и доласка старим и неповрије^еним учењима цркве ради постигнућа жељеног у Христу спаеења, лако ће разумјети, ако савјесно узмете у обзнр поруку небеснога апостола Павла Солуњанима, гдје каже: „ Тако дакле, ора%о, стојте и држите уредбе, којима се научисте или ријечју или из посланице наше ." (Солуњан, ЈI. 2. 15); још и Галаћанима хито пшие истп божански апостол : „ Чудим се, да се тако одмах одвра&аше на друго јеванђеље од онога, које вас позва благодаћу Христовом; које није друго. само гито некгг с.четају вас, и хоЛе да изврну јеванђеље Христово" (Гал. Ј ) У окружиици иаведене су и ријечи свештеног Вићентија на лагинском језику „1п 1р»а, ј§|п саЉоНса Есс1е81а та«'по реге сигап(1ит евк, и( 1:епеати8, диос1 идгдие <7 иос{ $етрег, ос1 ађ отпГкиз сгссИћин ез(. Нос ез(; ешт уеге ргоргЈ(ч|ие КаЉоНкит (гЈиос! јрза У18 поттив гаћ'о(јце с1ес1ага(;), ^иоа опнпа 1'еге пТуегзаШе! сотргећепсН!:. 8ес1 ћос &(; 81 весјУГтиг иттегоаћ(а(;ет, ап^тШегцЈ соизезшпет (УГсепт 1Јег1пеп818 ( оттоп^опит рго саЉоћсае ШеЈ апПсрп1::а(е е! шпуезаћШе", сар. Ш. сравн. сар. VIII и XIV).

1, 6—8). Ну клошгге се од -тих изкртача јеванђелске истине, „јер такови. не служе Господу нашему Исусу Христ.у, него св./ме трбуху, и благим ријечима и благословима прелашЛују (варају) срца безазлених (Рим. 16, 18). и дођите у крило једне, свете, саборпе и апостолске божпје цркве, која се сасгојп из цјелине Богом заса^ених благородних винограда у православној Васељенн, у нераздвојном једннству једне, спаснтелне вјере у Христа, у вези мира и духу сједињених једна с другом светих божијих цркава, те да постпгнете у Хрнсгу жељено спасење, п прослави се тако н у вама прехвално п преславно име Господа и Бога п спаеа нашег Исуса Хрнста, који је страдао за спасење свпјета. 25. Мл пак, к «ји смо благодаћу и благоволење .м преблагога Бога часни дијелови тијела Хриетова т. ј. једне , св ете, саборне и ашстолске његове цркве, држпмо се отачаског и апостолскога предања, благочашћа и побожностн. Пазимо и чувајмо се сви од лажних апостола, којп долазећп у облику оваца покушавају варати п мамнти нростодушнија срца код нас, разнпм и сумњивим обећањима, мислећи, да је све право што раде, п обраћују ка унији } ако се само призна папа за највишег и непогрј 'ЧПпмог II апсолутног господара цпјеле цркве н једпнзг на земљи насљегнпка Хрнстовог и извор св аке благодати .' ! ! Нарочпто нав Божијом милошћу постав.кени јеппскопп, пастпри и учитељп светпх Божнјпх цркава; — пазимо дакле, па се.бе и на све стадо, у ко.ме нас дух свети иоспииш владикама да чувамо цркву Госиода и Вога, коју стече крвл.у св ојом, (Дел. Апос. 20. 28). како биемо Л1СГЛН датн од1 'Ог .ора — тога ради молгсмо друг друга и доиуњујмо и иоирављајмо један. другогл. Л Бог св аке благодати, којп нас позва на чјечну св оју с лаву у Христу Псусу, он дана (усаврти, утврди, укријеии и утемели а . I-