Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 457

— Ко је добро? — запптам га љубазно. — Ја сам Јанкел, код овог спахије држим крчму под аренду, ето већ, у добри час кажем 30 годнна једно за другим. Ја сам био код спахије; он ми је препоручио да вам се поклоним и да вас молим, да ваша пречесност не уводи нове установе. — Какве нове установе? %ј — Та да не држнте придике, оче; Са њих губим много, и не само ја, него и сам спахија. — ■ Ето биће вам јасно, — аренда даје спахији 1500 рубаља а ако мужик буде итпао недељом на придику, — од кога ћеш извући ге новце ? — А ви Јевреји, шта радите у Суботу? Такође идете у крчму да пијете, или седите код куће, читате књи ге учите се ? — Еј-еј! Ви сте, господине, тако учен и разуман човек, а упоређујете нас, ЈевреЈе са мужицима! Јевреји су сигурно увек Јевреји; Јевреји су фини народ, а мужик, —- но шта је тај мужик? Свеједно је: мужик, а скот! Ви га неће те научити^ јер њега је сам Бог за то створио! — Зашто га је Господ Бог створио? — За то, да ради и за спахију и за вас. Ето покојни свештеник, што је био пре вас, није говорио придике, а како је био богат! — Он је био богат, и висте богатиа цео народ је за то сиромашан. — Но, на што вам богаги народ? Еј-еј! Сачувај Боже, и нас и вас од богатог народа! Мужик је дотле добар, докле је сиромашан. Кад је сиромашан, он је понизан, и све можеш с њим чинити, што год хоћеш. Кад би он, сачувај Боже, постао богат, зар би дошао да нам ј

ради? То је добро и за вас, што је наро# сиромашан и што воле ракије. За једну ракију мужик ће вам узорати, подрљати, и пожњети, и покоспти, помлатити и све уредити. Тада уђе моја жена и повуче ме за рукав, да уђем у другу собу. Ту управила своје благе очи на мене са молбом и љубав.љу и рече ми: „Александре, видим већ да си се упустио у шкодљив разговор са Јанкелом. Не заборави, шта си јуче обећао! Ћути, претрпи се, докле презента не добијеш". — Не бој се, одговорим, буди мирна: ја сам се већ решио, да тако учиним. Вратим се Јанкелу и кажем; „Но, добро, идите кући; ја ћу ићи спахији. Јевреј се поклонио и отишао. Тог истог дана јави ми се момак и девојка и моле да их венчам. Ја им заповедим да говоре молитве и да ми даду записницу. (У пређашње време без дозволе спахпјпне није могао свештеник да венча своје верне). У вече Д(фе отац жеников, клања се и рече: ја дође до вас, господин попо, да вам јавим, да од сватова можда не ће бити ништа: с Јанкелом, не можемо, да се удесимо, не ће бити добро. — Какво добро ? — Је сте нарачунао ракије, господин попо! — Да ли је подигао цену гата ли? — Не, није подигао цену, господин попо, него је Јанкел много више захтевао од мене. Пуних 12 ведара! А ја сам сиромах мужик. И новаца толико немам, а и продати немам шта. Имаједна крава ? п та је јако мршаиа, — каква ће јој бити цепа сад! Да је продам — ни Јанкела пе би псплатио. Оспм тога имам два вола