Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 458

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

и те како ћу продати: на њима радим, спахији. — А на што 12. ведара? Узми једно два, — биће ти доста! — И ја тако кажем. али не даду записницу. — Какву записницу? — Јуче сам био тамо у таицку и заповедише ми да идем Јанкелу, н од њега ћу добити записницу са печатом, да уговорим колико ћу узети ракије. Код нас је такав обичај, — Дођем Јанкелу,

а он мени даде 12 ведара. Како смо га молиЛи, како преклињали и ја и жена и мој момагс, па све забадава, ништа не учинисмо: узми, рече, 12 ведара — и свршена ствар, — ни ио ведра нисам добип! — Е па шта ћемо. Иди, још моли. — Забадава, госиодин попо, забадава! Не само да сам молио, него сам му се и пред ногама ва.љао, да би ми ма како учинио и олакшао; но Јанкел тврди Чива, — све се смеш™ само муци и нужди мојој, а и сви Чивути су се смејали. 1е се).

0 БЕСТ.ЈЕЛВСНИМ ДУХОВИМА. (По мјееечним минејимн) С Руског превео поп Јован Гргуревић.

У иеторијп духови у опште

, оест)елесни вел ко значење

љуцкога спасењ, имаду врло Свјетско зло води свој почетак од : уховног свијета, и борба противу зла и по I: купнтељској зкртви Христа Спаситеља не докл.чава се код људи без учешћа бестјелесних сила. С једне стране добри анћелн, т. ј. „службенп духови, који су послани на слузкбу онима, који ће наслиједити епасење" (Јевр. 1. 14) помажу људима да достигну вјечни живот; а с друге — „љуцки крвник од почетка" (Јов. 8. 44), т. ј. ђаво, „као лав ричући ходи и тразки кога да прождере" (I. Петр. 5, 8). У слабости човјечнје воље на пољу борбе противу злих духова, потпомагањем добријех анђела јавља се људима, као велика милост п благо Божије. Због овога наша православна црква сваке године 8. Новембра и позпва своје вјерне на достојно прослављење св. Архистратига Михаила и другпх бестјелесних сила. До скора и у нашој богоеловској науци питање о бестјелесним духовима, држало се маловажним; а непросвијећени п прости народн поред тога још изводе о њима и разне предрасуде и крива вјеровања. Док међу тим у животописима светитеља налазе тачна и довољна знања, како о добрим анћелима, тако и злим дуњиховом одношају према људима.

Нагаа је цијељ по могућности овђе привесги о сис тему испрекидана и разбацана знања по минејима о бесјелееним духовима, и тиме нашим читатељима што јасније га пред очи изнијети. I. По рачунању св. Дионисија Ареопагита, међу добрим анђелима. има девет чинова и дијеле се на три јерархије: вишу, средњу и нижу. У првој и вишој јерархији, која стоји најблпже св. Тројици, јесу: . ерафими, Херуфими и Престоли; у средњој — Господства Силе и Власти; а у нижој — Начала, Арханђели и Анђели. (8. Новембра.) Међусобни одношај анђела састоји се у томе, што једни непосредно од Бога примају свјетлост Божанску, а други — нижи чинови примају од впшијех чинова. Св. Григорпје, објашњавајући ријечи прор. Захарије (2, 3—5) „и гле, анђео који говораше самном изиде, и други анђео изпде' му на сусрет. И рече му: трчи, говори оном младићу (т. ј. прор. Захарији п рецп", вели: кад анђео говори анђелу „трчи и рецп младићу оном", онда нема сумње да једни анђели шаљу друге. — Већи анђели шаљу мање. — (8. Нов.) У мјесечним минејпма налази се такођер и објашње назива свакога чина посебно., сугласно