Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 21

ти колико се попије за годину овде на посаду ? Најмање да рачунамо пет хиљада! А зиаш ли шта добија на годпну наш учитељ? Жалосних 150 рубал.а! А знаш ли колко се деце учи у школи ? Ни пети дио дјеце, која је дорасла за школу! А зашто тако ? Зато, што нема обуће, нема капе, нема ха.љине, нема кошуље. нема књиге, нема панира! А зашто нема?, Зато, што и онај последњи сељак много врло много даје крчмарима, толико да крчмарима, да најбогатији газда никад није плаЕтио толико царске и општинске порције. Имали ту разума? Јесу ли ти људи мислили — какве им штете чпни ракија? Неки су мислили, и ти сад газдују како је Бог заповједио да буде, а некн још не мисле — и голаћи су, убоги сиромаси, а ако и имају нешто иметка, то није оно, што би имали, кад би мислили и с рачуном живили! Тако, сиико, чувај трећу чаробну траву: трезвеност и умјереност! С њима кеш поживити дуго и стећи ћеш иметак! Никола. А каква је још четврта трава? Онуфрије. Четврта је рад. По о том — други пут. У. ОпуфрЦ/е, Овим ће мо цутем већ и завршпти ријеч о чоролијама: теби је свакако досадно да слушам моју дугачку, бесједу ? Шта да чииим, синко! Код нас у стараца, старачка је и нарав: ми радо приповједамо о оном, што знамо, што смо видили, живећи на божијем свијету, и радујемо се да послужимо мла^пма својим искуством. 0 четврто]' нлшој травм, о рађу, много би имао, синко, да говорим, — та је ствар врло важна. Па слугпај и старај се да запамтим сваку моју рпјеч. Никола. Мени твоје казивање ни мало није досаднло. Ја бих те слушао, деда>

не један сат, него цио дал, — тако ми се свака ријеч твоја, што говориш, допада, и усађује ми се у памет, пада на душу, — и све, еве ћу чннити тако, како ме ти учиш. <)иу(ј)рије. Живио те Бог ! . . . Сваку своју наставу ја радо започињем божијом ријечи; тако и сад почећу ријеч с тобом причом евангелском о талантима. Тн ето знаш ту причу? Никола. Знам. Роспод наш Исус Христос рекао је једном ученицима својима: човјек неки (богат) одлазећи на пут, предао је слугама својим имање своје: једноме је дао 5 таланата, другом два, и трећем један. Вративши се господар кућп, позвао је слуге и тражио је од њпу рачуна, на што су употребили новце, које им је дао. Онај, што је добио 5 талената, зарадио је још 5 талената, онај, што је два — још два, а онај што је добио један таланат, закопао га у земљу, и имање господара свога није умножио п вратио му је један таланат. Онуфрије. А шта му је рекао господар ? Никола. Прву двојицу је похвалио и прпмио у радост своју, а трећега, лукавога и љенивога, заповедно је да баце у тамницу. Онуфријс. Тако је запста, Господ Вог свевигпњи Господар, свакоме од нас даје ма какав таленат, ма какву особпту спо собност — једном к науци, другом ма каквој венггини, трећем занату, четвртом земљодјелству, нетом сточарству, шесто пчеларству и т. д. Али част и заслуга пред Богом у том се састоји, да сваки од нас свим силама и свом душом буде одан оном послу, на којн има дар. Кад премигаљам о тим талантима, и погледам на друге народе н на наш народ, мени