Bosansko-Hercegovački Istočnik

"

Стр. 22 Б.-Х. ИС се увек чини, да су Енглези, Французи, Немци, чије су науке, вештине, трговинне и ствари распрострањене сад по целом свету, онај слуга, који је добијо 5. таланата, и зарадио на њима други 5; г Галијанци, Чеси, Мсфари, умом и радом јако се обогатили, — јесу слуга, који је добио два таланта, и зарадио 4; а наш галицко руски народ зацело је онај слуга лењи, који је закопао свој таланат у земљу и ни на што га нпје употребио. Никола. Ријеч је твоја истинита, мили деда! Онуфрлје. Зар није тако, реци сам: није ли чудо, да је Енглез изумео помоћу паре да се вози по земљи и по мору, да сад та пара тјера млинове, фабрике, и шта ту још нема на свијету ? Слушао си, да машину за вршење однесу у поље, метну код камаре, и њом пе само да целу камару измлате, него још чисто зрна избаци, очисти, одели добро добром, рђаво рђавом, тако да купиш и одмах сипај у амбар! Како је човјек дошао до тога, да уз путеве помеће ступове, помеће на њих од једног до другога гвоздене жице, и да по њима шаље писма са брзином муње од краја на крај свијета? Ето шта је рад, сине мој! Али човјек се не труди само рукама, него и главом, —- мисли и премишља, како би учинио што разумно и корисно, како би с мање снаге учинио бољи рад, како би р^аво побољшао, мало умножио и увеличао, како би се најбоље користио тим, што је Бог дао. Један нешто измисли, други мало дотера, трећи обоје то поправи — и нзиће ствар корисна за све. Тако се други народи труде: раде и рукама, и главом, измишљају друкчије рећи проналазе, брзе алате. машине и сваку употребу, — пишу књнге, учи друг друга, ц све више проналазе, све

^ОЧНИК Св. 1 и 2 даље и даље иду. А наш галицко-руски народ такав је управо сад, какав је био прије 100 година: ништа није пронашао, ништа уштедио, ништа није себи привредио, није се обогатио, — напротив, све сиротује, јер живи у незнању и тами, у пијанству и лењости, изнаша себе на подсмех другим народима. Никола. На рачун сљепоће и пијанства не могу се препирати, а што се тнче љености ту морам казати, да се наш народ труди колико може: ја сам више пута видио, како лети, у вријеме жетве, не само да дању ради, него и ноћу, при мјеСечини косе, жању, везују снопље. Оиуфрије. Али и рад од рада се разликује, синко, посао од посла. ПГта је у том, да многи наши раде, из све се снаге упињу, кад у раду њиховом нема никаквог рачуна, нема разборитости, кад рад његов не доносн иикакве користи? А паметни људи труде се са знањем н с коришћу, и за то су богати. Ето ти града, у граду је пијаца; на пијацу доноси и доважа сваки, што ко има: жито, маст, телад, ждребад. Стоје наши товари са житои, кромпиром; наше жене са маслом и млијеком, и немачке такође са маслом и млијеком. Дођу купци, али сваки иде прво Немцу, ма да Немац даје скупље од нашег сељака. Жито је у Немаца чисто, суво, провејано на ветрењачи. Немац би се стидио донијети на пијацу жито неизвејано добро и неочишћено; ?ваки ти Немац има вјетрењачу, жито провеје једанпут и двапут, добро зрно донесе да прода, а рђаво остави код куће за коње, за стоку, живину: за то је жито у њега добро и по добру цпјену пролази! Чивути тако и говоре: ово је жито спахијско или немачко, а ово је мужичко. Чим се Лхзмица покаже у граду с корпом,