Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 30 Б.-Х.

видовне и невидовне; која га упућује на добра дјела; уче људе вјери и побожности; чувају људска тијела и душе; они се моле Богу за људе у животу и они помажу људима при смрти. Но, како сваки човјек има уза се доброга анђела, тако исто има и злога демона — нечисту еавјеет, који у сваком раду, на сваком мјесту и у сваки час навраћа људе на зло. (Јвјетује људе, да живот свој проведе у свјетским сластима; упућује их, да се старају једино за тијело за овоземни живот, а да царицу душу униште упропасте. . . Знају зли дуси, да је човјек већим дјелом наклоњен гријеху, па то је демонима добро дошло, те сваким даном одвраћају људе од вјечног и неностижимог божанства; одвраћају људе од најеветије истине и правде, а приводе их највећем злу, нека их еамс више има у њихову табору. Обећавају људима привремене насладе, заводећи им умове, као да ће чм те насладе вјечито трајати. Зборећи им: да сваки човјек има слободну вољу, па може чинити, што хоће, Таквоме човјеку заблуђеломе, долази свети анђел чувар љегов еав плачан и опомиње га да се поправи; да не пљује на највеће Вели чанетво. Сваки час свјетује душу његову, да одбаци од себе зла дјела; моли га, да не служп и да не робује демону, него да се покаје и да слави Оца вјечнога. Многи се покаје на вријеме, и тима се анђели радују на небесима; а многи заблуђели оду на онај свијет непокајани, и тешко њима! Анђел чувар његов, послије емрти не може га избавити и за њим вјечито плаче. . . Сваки од вас жели вјечност; али је у томе између вас келика разлика! Многи замишљају да могу чинити како хоће и да је најбоље како они мисле н раде; јер им је демон завео умове, па не могу да разлпкују добро од зла. Док су с тијелом на земљи, проводе се, не осврћући се на своје ближње. Демоне — зле духове задовољавају, а чиете и праве духове — посланике Божије, евоје анђеле хранитеље, љуте и жалосте! — Ко ће, да воли више ненријатеља, него ли свога највећег иријатеља и добротвора?

Св. 1 и 2

— Само људи слаба ума безумни су. Само они, који гледају, а не виде; они, који уши имају, а не чују; само они, који не познају; само они, којп не осјећају ; и само они, који су на свјетлости, а живе у тами. Сунне грије праведне као и грјешне; богате као и сиромашне; добре као и зле. Само што грјешни и зли не осјећају толико сунчане топлоте и што не виде толику сунчану свјетлост, као гато осјећају и виде праведни и добри. Дужносг нам је свима хвалити Гоепода, као што га хвале анђели и свс силе Његове. Али није корист ријечима хвалити Га, ако ту хвалу срце не осјећа и ако је душа не жели. Благо свакоме ономе, ко срцем хвали и слави Господа, с њиме је анђел мира —• хранитељ његов, а таквом човјеку демон не може ништа учинити. Ми треба анђеле да поштујемо и славимо као слуге божије, који код трона Бишњега приносе славопоје Створитељу свега. Они су разумни духови, који нас заклањају од бпједа, а у невољи притичу нам у помоћ. Они су с нама дан — ноћ! Па и када блаженим сном боравпмо, они више нас стоје, чувајући наше душе, да их демони у помрчини — као крадљивци не растргају и да их не однесу у вјечну пропаст. Они се с нама заједно Богу моле; они с нама цркве посјећују и е нама пјесме пјевају. Они се радују свакоме нашему добру, а жалости их и нојмања наша несрећа. Ка/Јч ее они толико заузимају за нас, када су злзда е нама, како да ми бјежимо од њих; кдкз да бе њима не радујемо; како да не слушамо евете савјете њихове?!? Ко је рад да живи духом и истином, аај мора слушати и .поштоваци евога анђела хранитеља, — иначе је сваки онај изгубљен, ко одвраћа лице своје од њих. Наша света црква слави и велича данас Аранђела Михајила и све остале анђедеке чинове и силе — многоочите Херувиме и шеетокрилате Серафпме. Износи их особитим пјесмама и хвалама : „ВмНЧИ (.И КН['К .1р^.1ГТМИ Н ДП МНИ КГА, кшннсгкл, Хлр&кгии И С[рлф '(',ИИ, млкаш . ма Готодл!*' Наша срца треба да су радоена, шта и ми имамо данас прилику, да се и ма.10 одужимо доброти анђелекој, коју нам они свакп дан ука-