Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Е.-Х, ИСТОЧНИК

Стр. 97

љена на располозкење, што су угасили живот најстаријем гласилу српске цркве који је за пуни седамнаест година верно и одано служио великим интересима дркве, свештенства и народа свога и који је срећан био да у броју својих сарадника види прве књижевнике наше световног реда и н.чјобразованија свештена лица из целог Српства. Архијерејски Сабор у краљевини Србији располаже данас покрај књижевног Фонда владике Јанићија и Архимандрита Самуила и још других омањих Фондова и фондом црЕ^веним, који броји близу пола милијуна динара који је установљен и стаЕљен на расположење Сабору Архијерејском чисто за црквено-просветне цел>и. Па кад се из тих и толиких Фондова одриче помоћ најетаријем часопису духовном. одриче помоћ штампању и ширењу сппса у народ, којима би се сузбијали сви насртаји на веру и цркву нашу и крепила побожност у народу, и то баш онда, кад се у Риму врше припрема за оснивање епископата католичког у Србији и организира читава једна радња за ширење католичке пропаганде и када се Назаренство чак и по рудничком округу шири — онда не истиче ли се само собом питање : па на што се троше ти и толики фондови који стоје на расположењу Сабора Архијерејског ? ? !! О томе нека нико од нас не очекује објашњења Наша преданост цркви и њеним вишим интересима диктују нам, да ћутом пређемо преко тога ! : На растанку не можемо а. да врховним старешинама цркве наше не поновимо пред ли-

цем целе цркве оно, што смо им и лично изјавили. ~У заман ће те, Господо Архијереји бријати Васу Пелагића сваке године по једанпут, његова ће бр:!да бивати све већа и његов пагубни утицај у народу све злочестији !! НиЈе то пут да се сузбије антирелигиозни утицај Пелагића и осталих којим се трује омладина наша. Само озбиљнам прегаоштвом и радом може се тај пагубни утицај сузбити и обеснажити. Постарајте се дакле да пружите народу — пастви својој мест.> „Пелагићева учитеља" праве здраве духовне хране. Отворите неисцрпне ризнаце блага Христова и пустите нека обасја омладину нашу светлост јеванђеља Сиасител.ева, па ће се у њима кроз то убрзо разбудити љубав према вери својих прадедова и онда ће верујте настати „јако воск от лица огња" плевелц" Пелагићева и свију оних који шире антирелигиозност у добром и побожном н.чроду нашем. Праштајући се са нашим читаоцима, ми изјављујемо нашу искрену и дубоку захвалност нашим сарадницима, који су нам тако свесрдно и некористољубиво својим књиж^вним прилозима помагали, те је „Хришћ. Весник" кроз све тешке материјалне неприлике могао да се одржава пуних седамнајест година служећи верно Богу у народу своме. На Божић 1895. у Београду. Алекса Илић прота, уредник, „Хришћанеког Вееника".

Р а Прилози за градњу цркве св. Саве на Врачару већ се почињу сабирати. ЕБих прима за то већ поетројен одбор (Ве1§гас1-8егБ1еп) а и уредништво „Српског Сиона" у Новом Саду. Црква св. Саве биће величанствена. Та црква не ће бити задужбина самих Срба из Србије; она је, а и треба да буде, задужбина свега Српства, исто онако, као што је п светитељ Сава највећи светац не онијех само, него ли свију Срба, па ма ти живилн п у најдаљенијем крају свијета. С тога је сваки Србин дужан приложити колико може, па да тај храм служи на понос роду, који с толиком љубављу обожава светитеља Саву.

II 0. Надина Славјански са евојом дружином давала је и у нашем граду 12, ЈЗ, и 14. Марта о. г. концерте. Оеим стлро-руски и мало-руски пјесама, мијешане су и неке црквене пјесме и одговори при св. богослужењу православне цркве. Гђа Надина не може се у вјештини мјерити са својнм оцем, али ипак има доста сличнога и, то чувено свјетско друштво, вриједно је чути и једном иновјерцу, а особито нама православнима, наслађавајући се и управ уживајући у оном анђеоском појању наших и иначе предивних црквених пјесама. Нови буковински митрополит. Њег. ц. и кр. Величанство, наименовало је конзисторијалног