Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 215

дањем. „Крст и кЈЈуна", образ из српске прошлости у 4 слике с пјевањем, од Др. Јов. Суботића одиграли су дилетанти па опће допадање. Најбол.е је одиграо улогу г. Стево Марковић, управ вјештачки. Види се, дч друштво настоји како ће што више одговорити своме позиву. Честитамо му, а нека и у будуће покаже таку марљивост и љубав према српској просвјети. II. дио. Играње сршких народних игара. Заиста и приличи, да се на Видов дан играју само српске игре. Уопће забава је најбоље испала, а евијета је било прилично, али могло је бити и више, јер хвала Богу сад имамо гдје статп. Опасност. Српским вјероисповједним школама у Вршцу пријетп опасност, да ће се претворити у комуналне. Вршачком управном одбору предложио је државни школски нмдзорник Карло Шебеста, да се срп. вјероисповј. вршачким школама одузме нрипомоћ, ако се не претворе у комуналне, јер тобоже нијесу прослзвиле хиљадугодишњицу Угарске како ваља. Надзорник је чак узео дрско говорити, да су ученици дошли на свечаност у подераним хаљинама ради демонстрације, рекао је да се дјеца у тим школама васпитавају у непатриотском духу. С тога су Срби Вршчани држали 8. и 9. јуна о. г. скуп, "да одбпју ту лажну клевету са својих школа, изјавив најпослије краљу Фрањи ЈосиФу I. највећу оданост, какву су од увијек Срби одавали аустријскому двору, Збор је одабрао један одбор, који ће замолити и високопречасног архимандрита г. Гаврила Змејановића, изабраног епискоиа вршачког, да покуца гдје треба, па да се тај гадни нападај одбије. Боже утврди православл>е! Старо јеванђелије. Скоро су поклонпли рускоме цару један рукопис старог јеванђелија из 1400. г., а нашли су га забачена у цркви села Сармусакле код Цариграда. Цар Теодосије поклонио га је манастиру, који је некад био у томе селу, па кад је манастир разорен, неко га је предао у цркву. Јеванђелије је писато старим грчким словима. На Петров дан о. г. положен је темељ срп. прав. цркви, која ће бити у лијеном крају, под Игманом у Блажују. Та је црква још одавно била потребита, јер у томе крају има пуно православних села, а цркве још није било. Чак су неки православни ишли и у римокатоличку

цркву на Ступу. У једној идућој свесци донијећемо опис свечаности. Професор московског универзитета др. Захарин завјештао је и одмах послао прокуратору ев. Синода руског Побједоносцеву 500.000 рубал>а, да се приходом тога богатог легата даје припомоћ сиромашном свештенству. На царевинском вијеЋу доносен је ове године предлог, да се православном далматинском свештенству повиси дотација и тако, који свештеник има парохију преко 2000 душа, примаће 700, а који испод 2000 добиваће 600 Форинти годишње. Не би ли и код нас било боље, кад би се нешто тако одредило ? Руски св. Синод одредио је, те су се за православне у Финландији провеле црквене књиге на шведски језик. Г-ђа Драгиња Драгојла Петровића завјештала у Биограду фонд од 200.С00 динара, из кога ће се издржавати питомци православног богословског Факултета, или српске духовне академије, кад се једно или друго у Србији установи. Припомоћ ће из тога Фонда уживати питомци из свију покрајина, у којима православни Срби живе. Рукујућем одбору биће у дужности одређивати, колико ће се које године примати питомаца на издржавање из краљевине Србије, а колико опет пз других срп. покрајина. Заиста важно и племенито дјело побожне и родољубиве Српкиње Драгиње Петровића ! Живила ! Старокатолици. Учени проФесор, издавач и уредник „Међународног старокатоличког журнала" Мишо, као преставник старокатолицизма, у својој преписци са васељенским патријархом Антимом VII. признаје, да су она начела, што су изложена у „окружној посланици" васељенске цркве, као одговор на папину „енциклику" уједно и начела, којих се у свему држе и старокатолици. Дакле и старокатолицп су проникнути искреном тежњом „уједињењу цркава" али та тежња даше чистим иравославним духом, а на тај начин и ми смо за сјединење. Мравичка црква, по приповиједању старих људи, била је саграђена од простог дрвета на земљи неког спахије у селу Мравици — про топрозвитерата прњаворског. — Тај снахија, као власник земље, на којој је црква постојала, призове једном све угледније људе из тога села и нареди им, да своју цркву морају за једну ноћ однијети куд било с његове земље — иначе ће