Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 216
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 6
их свију исјећи. Људи уплашени пријетњом силиог бега, пренесу цркву једне ноћи у оближње село Височане и иоставе је на брду „Стражиди". Ма да та црква више није у Мравици, ипак носи име Мравичка , која је сада од солидног материјала с лијепим иконостасом направљена. Његово Величанство благоизвољело је одликовати Вис.-преосвештеног еиископа пакрачког госп. Мирона орденом исељезне круне II. степена. Честитамо! Јубилеј г. Н. П. Побједоносцева. 15. јуна прославио је 50-ницу у државној служби г. Константин Петровић Побједоносцев, члан државног савјета, обер-прокуратор св. синода, сенатор и прави тајни савјетник. Родио се у Москви 1827. г., а по свршеним наукама ступио је 15. јунија 1846. г. у државну службу. 1868 г. г. Побједоносцев постане сенатор, 1872. чланом државног савјета, а 1880. обер-прокуратор св. синода. Слављеник је много утјецао на покојног цара Александра III. у ослобођењу сељака и судској реФорми. Као добар правник много вриједи у државној служби. Осим тога он је важан и за књижевност руску својим многобројннм дјелима („Писмао путу нашл>едника царевића у Русији", „Вјечна успомена" итд.) па и за богословску. Његова „Историја православне цркве до раздјелења цркава" преведена је и на српски. Посланство источних патријараха вратило се са свечаности у Москви, „Цариградски Гласник" вели, да је изасланство поднијело св. Синоду васељенеке цркве извјештај о свечаности. Изасланство се хвали, да је свуда с поштовањем примано у Русији и донијело је писмо од Побједоносцева, прокуратора св. синода, у коме се у име царево захваљује васељенској цркви што је послала на ту свечаност своје представнике. Даље се говори и о добрима, која припадају васељенској цркви у Русији, те вели, да ће се то питање ријешити у корист ваеељенске цркве. Нада се споменути лист да ће се васељенска црква показати достојна толпке пажње те велике православне државе, те ће све употребити, да очува православље, а уважити жеље православнпх народа, којп јој припадају. Велики добротвори народни. Трговац Л. II. Толмачев, који је при крају маја о. г. умро у Тамбову, оставио је градској управп око 100.000 рубаља и 1500 десјатина земље (I десјатина 1-092 хектара), да се од тога подигну четири
основне школе у граду — двије мушке, а двије женске. — Исто тако трговац А. М. Посов из Тамбова дао је до сад свега народу око 1,000.000 рубаља. — Трговац Наришкин подигао је својим трошком читаоницу од 98.000 ру баља с капиталом од 300.000 рубаља, подигао је учитељску школу, кућу за сиромашне, који се уче по различитим заводима и установио је реалку. — И трговци Жемарини пуно су дали на народно образовање. Велики дарови! „П. В." Преглед очију. У Мелитопољу у Русији прегледавао је љекар Впноградов очи ученицама женске гимназије, па је резултат ово био : показало се да пх је 30°/ 0 болесних очију. Проценат болесних увећава се по разредима. Тако је у приправном разреду у 2 одјела од 80 ученица било болесних очију — 27 ; у трећем разреду 36 — 16 б^лесних, а у 7. биле су болесне од 6 уче ница — 3. Ширењу болести узрок је : претјерани душевни рад, оскудица у свјетлости, тјеекоба и незгодан положај зграде за учење. „П.В." Нова статистика. Прошлог прољећа 1895. године учињен је тачан попис боеанско-херцеговачког житељства. Дјело је израђено еа највећом марљивошћу, те нам износи чист и јасан преглед свега, што у земљи има, а да се може знати ђе је шта, то нам казују знаци, који су поред сваког мјестк означени. Пз прегледа се види, да Боена и Херцеговина броји : 1,568.092 становника, од којих су 828.190 су мушки а 739.902 женски. Православних има: 673.246, мухамеданаца : 548.632, римокатолика : 334.142, јевреја : 8.213, лутерана : 2.563, калвина : 3.596, унијата : 163., назарена : 63, батиста : 20, јермена : 3. Међу њима има Аустрнјанаца : 42.018, из Угарске: 24.358, а из страних држава : 4472. Оспм тога, војника : 22.944. По окружијама, Сарајевско има: 235.346, (православних: 72.904,) бањалучко : 331.365, (ираво славних: 195.039), бихаћко: 192.513, (правосл. 101.152), тузланско : 361.394, (правосл. 150.814), травничко: 241.250, (православних : 78.448), и мостарско: 229.168, (православних: 74.889). Статистици је, која броји 778 страна велике четвртиие, на крају придодата и карта Босне и Херцеговине. Преглед домзће марве, издаће се ускоро. Да црвени лук не гније, треба га двапут преко љета опкопавати и главице добро земљом загрнути, да их сунце не пеЧе.