Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 322

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

жели и напросто сав му дан прође, и осим свега тога изнадио је огорчење души, У ноћи премишља о дневним невољама, а ти догађаји и привиђења заводе човјеку разум — и таквијем је једино избављење бјежати од свијета! Од свијета одлучити се, не значи у њему не бити с тијелом, него од тјелесног страдања пзбавити душу; и живити без вароши и без куће, не себе — но ради љубави друга без имања, који нема богаства — који је без ичега, који се не умије наћи и који не разумије л,удског учења; који је готов примити у срце што од Божије науке, да се изобрази. Приправљање срца јесте: одвојити се од злијех и пакоснијех обичаја, прије потребне науке; јер на воску није могуће писати, док се на њему — п Р и ј е писања не угладе стране; нити је могуће у душу усадити божију науку, док се прије од злога обичаја не очисти. Овоме још и ову корист пустиња даје : што утишава страсти и вјежба се на свагда, да их од душе одвоји. Као што је звјерове лакше уловити, када је студено вријеме, тако се похоте, љутње, строети и сва несрећна душевна зла

стишавају боље ћутаљем, него ли честим свирепим раздражењем, које се не побјеђује без силе и буне . . . То је мјеето тако као и наше, од људског мијешања удаљено, да се ни од чега не може прекинути уздржавање; а уздржавање и благост душе храни божествени разум. Што је од овога ближе, — које се анђелсгеим ликовима уподобљава на земљи ? Уједно дакле, готов је стати на молитву, пјевањем и пјесмама поштовати Створитеља и за тим чистом сунцу, — које обасјава дјела предати се н овдје заједно с њим зачинити дјела као са сољу молитвом и пјевањем; јер тишину без туге да ће душевном установљењу једино побожне молитве и пјесме. Ђутање је почетак, да се душа очисти, нити језик да говори, ни очима тјелесне кр; соте посматрати, ни слушањем слабити моћ душ<-виу појући пјесме, које сласти ггодражавају, ни говорз смијешних и шаљивих људи слушати, који би могли душевну моћ уништити*).

*) Види свршетак у УП. ш VIII« свесци Источника стр. 282. Уред.

Проповијед парохијанпма.

Приликом пољске молитве Маја мјесеца 1896.

Иобожии хриилИами ! Ја мислим да сваки од вас, као православни хришћанин, жели у свом срцу, да је срећан и задовољан овога свијета; а исто тако сваки од вас жели, да душа његова у загробном животу удостоји се вјечног блаженства, које је уготовљено за све праведне — православне хришћанске душе, а да избјегне све оне муке, које очекују грешну душу. Сад да се запитамо, је ли могуће и којим ће се начином, те жеље ваше нспунити Хришћани ? На ово питање да се може дати потпун одговор, то зависи од нас самих, т. ј. од наших дјела и недјела. — Јесте дакле могуће хришћани, да ће милостиви Бог, све наше праведне жеље

год,држао: Јован 0. МитровиЂ, свешт. козичкп. „Љуби Гоопода Бога својега евијем срцем својим п свом душом својом и свом мисли својом ; а ближљега т. ј. сваког човјека, као самог себе." (Мат. 22,37. 38). испунити и душу спасти; — само ако се ми будемо у овом свом земаљском животу онако владали, како нам налаже Његов закон т. ј. двије напријед поменуте св. заповиједи Његове. Побожни храшЉти ! У ове двије напријед поменуте заповиједи, излаже се сав закон Божји, који се односи на цио род човјечији. - Прва нам з-шовијед казује дужност нашу — (свакога човјека) према Богу ; а друга нам заповијед говори, како нам се вал,а понашати и држати на спрам других људи наших ближњих. Дужност сваког православног хришћчнинаСрбина према Богу јест: Истинито и тврдо вјероватп Га, истинито и искрено .молити Му се