Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 330

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Посвета милој српској омладшга. Од Д. МиковиЋа.

О, младежи српска мила, од мене ти стихи ови, А од Бога теби били обилати благословн ! Да под њима брже растеш, па послужиш часно роду: Бранећ' име, бранећ' образ, бранећ' вјеру и слободу. * Нпшта л>епше ни часније за човјека бит' не може, Но кад роду часно служи : сваки како ко узможе. % Уз свој народ, српски народ, стојати нам свагда треба, Па макар нам ради тога грча била кора хл>еба. % Роду, дјецо, много треба, јер на крсту и још стоји. И те смртне тешке муке про пет стотин' љета броји! * Благо теби, док сп мала јер не видиш тад ту рану Ал' на снагу када будеш, видјећеш је ка на длану .

Јер кол'ко је српске земл.е толика је и та рана Нзе болови болеће вас ђецо, рода : расцјепана ! * Па л.екове, о младежи, кад устреба привиј ове, Вјеру, љубав, наду, слогу, и још овај што се зове : * Рад, молшива и поштење и послушноста и стрпљење, Икобожноста и смиреност ту је: лијекту: спасење. * У стихове нећеш ове дар пјеснички ни познати. Ал, на лијек они ћете, мила моја, потсјећати. * Па их прими, па их читај, о, будућа српска славо А спасла те Мајка Божја и помога' свети Саво! „Госмодтч рддостн д ^ окнма да НСПО/ИНГГК т<л." Шан. Бања, 26./9. 1895. Твој смпрени и у Богу грјешни молитвеник : Игуман Дионисије.

Зачеће пресвете Вогородице.

(Тнна слакнад нкнгк зачшштк чст8к> Еезплотнаго заченш8к> Господа ирекаагаго: и родити ил>ат г к плотик* н л1$1јј $ к > родити Христа (Кон. соч. Антонијево гл. 1. пјес. 1.) У вароши Назарету. Сузе ронп света Ана: Ка' презрена и несрећна, И претужна саморана! * Већ педесет љета броји, С Јоакимом брачне среће, А с дјететом Свеблаги Бог, Да обдари још их неће. * Јест не може, пит' не може, Богољубна света Ана, Па наричућ' у врт ступи, Сва од туге опхрвана. * Ал' у врту гн'јездо видје, На ловровој граничици, Тиће мале ту излећи, Прохтјело се једној тици.

То је више растужило, У помоћ је бога звала, И ронећи грозне сузе, Овако је нарицала: Јоаким је побјегао, У планину код свог стада, И он тамо, тужни старац, У сузе се купље сада ! -лРувим му је жертву презро, У Божјем је храму неће, Јер норода. ми немамо, А стари смо ево веће.*). * Што ћу сада пренесрећна ? Бог од себе одбнци ме . . . А л.уди ме сад презреше, И добри муж остави ме! *

*) У презрењу су били код народа они, који нијесу имали порода.