Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 331

Не могу се успоредит' Ни с тицама ни звјерима, Ох ! не могу с ничим, с ничим: Што подмлатка свога има ! * О Господе ! Ти си Сари, У старости дао сина, . . . Ани дао Самујила. Виђ' и мене са висина. * Ако дијете даш и мени, Посветићу г' Теби Боисе, Милосрђе Твоје да се. Благосиват' Кроз-а-њ може!" * Кад изрече ове р'јечи, Бозвји јој се анђ'о јави, II IIревел.у дивну радост, Светој Ани тад објави : * „Уздпсаји твоји, Ано! Кроз облаке већ прођоше, Твоје сузе, жел.е, молбе, И до Бога већ стигоше;

Затрудњећсш и родпћеш, Немој више сузе лити; Од свих шћери човјечанских, Шћер ће твоја виша бити !"

Марија јој име подај, Благослов ће пра.ви бити, Преко ње ће нараштаји. Благослова сви добити.

Човјечанске шћери никад, Од Ње више било није, Нит' је од ЕЕ>е никад било, Нити може бит', часније!

!«

Поклони се Ана Њему, Па радосним гласом рече

„Богу хвала, а то дјете, Служиће Му Дању, вече!"

Јерусалим посјетила, Божју милост величала, Молпла и клечала, Па код „златних вратн стала".

У пустињу Анђ'о оде, Јоакиму рече таде : „0, не тугуј Божји слуго! Вел.у милост Бог ти даде; * Молитве је Бог примио, Он ће теби шћерку дати, С којом ће се сви народи, Вазда живо радовати ! * А истина да је ово, Што ја теби навјешћујем, У Божји град Јерусалим, Ја те сада упућујем; * Ти ћеш тамо Ану наћи, Код златнијех оних врата, А предивна ова радост, Од мене је њој казата." * Кад изрече анђ'о ово, У висине одлетио, Јоаким се поклонио, Па град свети пос'јетио.

Нађоше се муж и жена, Ка' је анђ'о навјестио, Па се срећно, тај пар свети, У Назарет повратио. * Сад Децембра деветога, Зачеће се Д'јеве слави, О, слава Ти, Свемогући, Што нас славл.ем тим прослави!