Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 332

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Број човјечанства по вјерама с особнтнм обзиром на хришћанство. (с. д.) и те секте убрајају у ту конФееију, а други не. 1 ) То је све узрок, што се не може најпоузданије знати, колико је вјерних сваке хришћанске конФееије. Данас се обично узима, да има: 105,000.000 православних хришћана, 200,000.000 протестаната свијех и 195,000.000 римских католика. Дакле држи се, да има данас преко : 500,000.000 хришћана на свој земл.и. Сад ћемо мало поближе говорити о хришћанским конФесијама. ' . Од онлпког броја православнпх има: у европској и азијској Русији око 78,000.000, „ краљевини Румунији „ 4.780.000, „ Бугарској и Ист. Румелији више од 2,500.000, Угарској, Хрватској и Слав. око 2,600.000,

Веома је тешко навести поуздане податке о броју л.уди на цијелој земљп па разумпје се и о броју вјерних појединих религија. Сви су подаци, које о томе имамо, одређени од ока, а томе је више узрока. Све државе на земл.и не воде попис свога становништва, јер им није могуће и кад би хтјеле, па и саме европске државе, које имају колоније, не могу поуздано знати број њихових становнпка • још их нијесу тачно испитале. Даље кад се узме на ум мржња урођеничка свуда према дошљацима (н. пр. у Индији, Африци итд.), кад се сјетимо, да народп на ниском степену просвјете не дају, да им ко заглед? у породични живот; дал,е има доста огромних пустиња, по којима живе на пола днвл>а и немирна пастирска и разбојничка племена, међу која није лако доћи, а изнпјети живу главу. Најпослије кад знамо, да има и скоро са свим дивлшх раса, које и човјечје месо једу, на пр. у Берберији, Гвинеји и по другим острвима, онда ће нам бити јасно, да не можемо бити на чисто с питањем : колико је л.уди на свијету? Најтачније податке о томе имамо у Европи : Дакле од прилике има на свој земљи више од 1,500.600.000 душа. Од тога броја • 381,200.000 станује у Европи, 854,000.000 „ „ Азији, 127,000.000 „ „ Африци, 133,670.000 „ „ Америци и

око

4,730.000

Аустралији.

Што се тиче броја Хришћана, а особито броја хришћанских конФесијз, и ту има врло великих мука, да га чисто одредимо, јер су обично мисионари различитих хришћанских конФесија они, који нам о томе говоре. Они тачно не могу, да нам наведу, колико је вјерних ове или оне хришћ. конФесије, а понајвпше су уз то и непоуздана њихова извијешћа, јер хотимпце не Ие да кажу истину; често кажу, да већи број но што је у истини, припада конФесији, којој и они нрипадају. Најпошл.е у свакој хришћанској конФесији има и секата, једних, које су јој ближе и које су скоро као и она (на пр. руски расколници-поповци) и других, које се више од ње рзаликују (неки беспоповци), те неки

2,145.000, 2,120.000, 2,150.000, 500.000, 222.000, 700.000.

крал,евини Грчкој више од европској Турској „ „ краљевини Србпји и преко „ Буковини и Далмацији „ „ кнежевини Црној Гори око „ Босни п Херцеговини „ Остало пде на 4 дијела свијета осим Европе и то: у цариградском патријархату (што му припада у Азији) 5 у Кинеској, Јапану и сјев. Америци преко: 5,885.600 душа, ј антиохијском патријархату око 100.000 „ „ александријском „ „ 30.000 „ „ јерусалимском „ „ 25.000 душа. Протестанти су : Већином у Нземачкој, Вел. Британији, Холандији, Данској, Шведској и Норвешкој, Швајцарској, даље у вел. мањини у Русији, Аустроугарској и у Француској (око 800.000 калвина) за тим: по инглеским колонијама, Азији (2 г / 2 мил.), Африцп; у већпни у СјевАмерици и више од 2 / 3 становншптва у Аустралији — протестанти су. Р. католици су већином у Европи. Р. католнчке су земље, Ирска, Француска, Белгија,

Ј ) И једне и друге врсте секата, има код све трпју главних хришћанских конФесија. Тако у руској правосл. цркви поред споменутих расколника има и сектата. У рим. кат. цркви има: сједишених других обреда, старих католика, јанвениста, петробрузијана; а у протестаната има веома много разних друштава. Осим тога има и назарена | и т. д. скоро код свију.