Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Стр. 307

Што још краси младост? — Марљивосш. — Ма што радили — себи или друтому, за новце или из љубави, по заповиједи или по најму, — треба све радити усрдно, и не губити ни дана ни часа узалуд, А дога^а се и овако: кад човјек ради себи — онда ради здушно, (? ур.) брзо и добро, а кад ради другому — без надзора, не ће да ради, стоји без посла. Но ви младићи и дјевојке, стидите се да тако радите. Радили ви ма за кога — свеједно је — радите поштено, и тај рад донијеће вам поштење. Будите марљиви, па ће и вама бити добро, — свако ће цијенити ваш труд по достојанству. XII. Клеветати (опадати) ближњега ужасно је дјело. Не свједочи дажно на ближњега. (девета заповијед). Знате ли, браћо моја, шта значи ријеч ^аво^ То је ријеч грчка, а српски значи: клеветник. И тако, ријечи: клеветник и (јаво значе једно и исто- Клевета — дјело је ^аволско и „ко љуби клевету, вели св. Златоусти, тај служи З^аволу." Ђаво је — клеветник; он је још пред првим људима, док су у рају живјелп клеветао Господа Бога- не ћете ви умријети ( говораше он првој жени, напротив: зна Бог, да, би се отвориле очи ваше одмах, чим би окусили с онога дрвета, с кога вам је Бог забранио да не једете, и ви би постали као и он и знали би, шта је добро а шта зло. . . . Клеветао је он Јова пред Господом Богом: зар Јов узалуд поштује Бога? говораше он. Клевета он и људе, једнога пред другим, добанујући лажне еумње, тумачећи све криво, сијући завист, сва^у, непријатељство и раздоре међу људима. А зар не ради то исто и човјек — клеветник, настојећи да оцрни дофо име ближњега, растурујући о њему хрђаве гласове ? И

тако, добро је учинио неки старац игуман, о коме прчповиједа св. Јов. ,/Бествичнпк да је тај преподобни старац, кад је један брат пред њим оклеветао другога брата, одмах заповједио да се овај клеветник истјера говорећи, да не може допустити да буду у обитељи два ^авола, то јест, видљиви п невидљиви. Исто је тако поступио и пророк Давид: ко шајно опада ближњега својега, шога изгониш ("101. 5). Страшно је дјело, браћо моја, опадати ближњега, срамотити његово добро име, оцрњивати га. Страшни гњев Божији чека клеветника у будућем животу; али суд Божији сустиже га каткад још овдје на земљи. Лажан свједок не (1е остати без кара, вели св. писмо, и ко говори лаж, не %е ушеЛи (Ириче 19. 5). И ево, што је достојно пажње: клевета је — дјело 1>аволско па за то ми чекамо у животима светих, да се клеветник понајвише казни бјесноћом : бјес улази у клеветника, као у свој сасуд, и мучи га. као свога слугу. Ево, на примјер, прпповијетке из живота св. Грнгорија Неокесаријскога: у својој младости учио се у чувеној тада школи Александријској, и одликовао се од свију својих судругова необичном скромношћу и чистоћом тјелесном. Због његове побожности вољели су га и поштовали не само наставници него и гра!>ани. Али његово добро владање није било по ћуди његовим раскалашеним друговима. Они намислише да осрамоте његово поштено име у очима гра^ана, и потплатише једну распуштену женску да осрамоти невина младића. И гле, једанпут, кад је Григорије стајао и разговарао се са честитим својим наставницима, та женска приближи се к њему и јавно тражи од њега да му плати за гријех, који да ]е тобож' Григорије с њом учинио . . ГБезина безобразност збуни све; једни и повјероваше