Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 398

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

ћавају још гори род материјализма, порицајући физичку страну човечје природе, створене Богом, истичући је седиштем зла п греха, међу тим како је Христос јасно показао, да „из срца људскога излазе

мисли зле, прељубе, курварства, убијства крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумње; сва ова зла изнутра излазе и погане човека" (Марк. VII, 21—23).

Чаеови побожпог размишљања. Покушајп Том. А. Братића, парох,-капелана. (Наставак).

Социјализам и комунизам. Међу умне болести нашега друштва, без сумње прво мјесто заузпма модерни социјализам и његов најближи колега> комунизам. Социјализам, у строгом смислу рпјочи, води своје поријекло из врло давне пролглости; иостанак његов стар је, као што је старо и човјечанство, јер чим је створена прва породпца, морало је, пзмеђу члановате породице, би ги интимних одношаја. Са изгнањем првих .људи из раја, усљед прекршаја Божије заповиједи, .вуди су моралп узајамно потпомагатп један другога, да би лакше одољели непрпликама из спољног свијета, а та помоћ и узајамно одупирање разним- невољама и непогодам било је чисто соцпјално. У колико се човјечанство умпожавало и у колико су његове невоље биле веће, у толпко су се н социјалне ндеје развијале и усавршавале, док их најпосље модернп соцпјалпзам нпје свратио на крпвн пут н довео до крајностиПостанак комунизма узалуд ћемо тражити и у најстаријем добу човечанства, осим ако бисмо усвојилп Дарвпнову теорију, па се винули у оно давно доба најпримитивнијег живота човјечијег — доба када је човјек био животиња. Али ни ту небисмо пашли зачетке комунизма, јер по Дарвпновој .,борби за опстанак" све је тежило

да одржи само себе, а та је, „борба за опстанак" најљући протпвник комунизма. Бацимо ли се на поље историјске науке, н та ће н-ш наука посвједочити и фактпма доказати, да никада није нтфе бнло народа. који би живио по начелпма комунизма. Комунизам је дакле најновија умна болест, која се појавила уФранцуској санамјером, да доскочи друштвенпм невољама н помогне човјечанству. Клица комунизма није била баш у Француској, него у Енглеској, као штоћемо посље внђети,' али ја узимам Француску за колијевку његову, ради тох^а, што се он ту развио у највећој мјерн, те је постао тако јак, да су рвегове прнсташе биле узеле и државну управу у своје руке. 1871. А шта је то социјализам, а шта ли комунпзам.? Модерни социјализам по коме поје, динац не смије сматрати свој личпи рад, као своје персонално средство, помоћу кога ће завладати маторијалним предметима и и тпме створитн прпватну својину, од чије ће продукццје он сам вући корист. Сваки члан соцпјалистичког друштва, мора сматрати свој рад, као дио друшгвеног рада н остатак зараде, што преостане иза подмирења животних потреба, ставити на расположење друштву. Ово би био најкраћи одговор на стављено питање, а