Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 399

дефиницију социјализма врло је тешко исказати, пошто је то начело пуно недо с.љедности и долази у контраст са самим собом, те акоби ту теорију дефинирао са пракога истинског гледишта, потпуном логичнон дефинициом, морао бих рећи: „Социјализам је чиста теорија крађе^ по којој би требао нерадин, љенштина и глупак, да приграби себи плод рада вјештака, приљежног и интелигентног човјека" 1 ). Али онда би ми се пребацило да немам објективности, што изводим закључак прије доказа, те сам казао, шта је социјализам, баш онако, као што би казао и највећи социјалиста 2 ). Комунизам је исто то, само мало друкчије — - као што би рекао Вук." „Комунизам је начело економско и правно у исто врнјеме. Као економско начело комунизам значи, да више лица уједине свој рад и своју имовину, да производи њиховог рада не буду ничија својина већ општа —■ заједничка. . . . Уживање тако је исто заједничко" 3 ). Као што се види, разлика је, изме^у социјализма и комунизма само та, што социјалисте, остатак своје зараде иза подмирења својих потреба, имају давати у друштвени фонд, који служи за друштвене цијељи; а комунизам одузима сву имовину и зараду, па из те заједнице дијели својим члановима. По теорији Шарла Фурија све би комунисте имале заједничке станове и ту би им бнло све заједнички, у одре. Јјено вријеме, а то би се вријеме означавало одре^еним сигналима. *На тај би начин комунизам од човјечанства створио машину, која би се кретала као прости механизам. Ни код еоцијализма нема велике ') „Социјализам и радничко питањесрп. превео С П. Б. Београд 1880. стр. 27. 2 .) Св. Марковпћ: VII. „Писма" стр. 31. 3 .) ХМ. IV. стр 72.

разлике у начину живота његових чланова, премда нешто мало попушћа отмјенпјој киаси људи 4 ). Прилике у којима се развијао модерни социјализам и комунизам биле су врло различите. Ту су биле комфузије различитих мисли и теорија; једне стијегањене вјерским апсолутизмом, нијесу смјеле сасвим добацити вјеру, а други су је уз пркос одбацили, и на тај начин хтјело се створити ново друштво; односно, хтјеле су се створити нове уредбе по којима би се друштво владало и на тај се начнн ослободити од постојећих неприлика, које помишљењу социјалиста — смета!у друштвеном прогресу. На тај начнн социјализам је продукт посматрања тнх комфузија: Чини ми се да је он био онај, који је покренуо точак Француске револуције и већина покретача те револуције били су надахнути социјалним идејама, и то баш идејама модерног соцнјалнзма; а ције.љ им је била, да револуцијом униште старе друштвене установе и створе нове, по којима ће се свијет управљати, по свршетгсу преврата „Појмови породични, религиознп, државни и економски морају се сви изменути, па тек да се друштво преобразп 5 )." Покретачи револуције, са социјалистичким идејама, нијесу пазили на идеје својих сурадника у револуцији, које су биле врло различите. Трансцендетални идеализам Кантове филозофије био је узбркан, са науком Фихтеовом, који је хтио д ,а се отресе апсграхтног идеализма, те су струје имале својих приврженика у покретачима револуцпје, а њихови су појмовп бпли савитп и помештенп са Волтеровим и Хомбаховим материјализмом, који је имао 4 ). ЈНи тб1гек1е 8(еиег ипс! сИе 1.ау(; с1ег АЛекеп (1еп К1а88еп, уоп Р. БавзаИе, Т ј И јг . 6. 5 .) Св. Марковић: Цје.аокуп. дјела. VII. стр. 29.